Utvrđenje prava svojine na stanu solidarnosti i pravna priroda prava korišćenja

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3195/23 od 14.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom delu u kom je tužbeni zahtev odbijen i u delu odluke o troškovima kojim je tužilac obavezan na naknadu parničnih troškova tuženom. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. ZPP, na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da je drugostepeni sud ocenio sve bitne žalbene navode. Revizijsko ukazivanje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije relevantno, zato što ta bitna povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Osim toga, ovakvim revizijskim navodima, suštinski se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja na kom su zasnovane nižestepene odluke, što ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pravni sledbenika Grafičkog preduzeća „Eko-Prop“ d.o.o. Beograd, koje je osnovano 1970. godine u sastavu RO „Sigurnost“ Novi Sad i kao takvo je poslovalo sve do 1981. godine, koje godine RO „Sigurnost“ prerasta u RO „Novosađanka“, u čijem sastavu se nalazio „Eko-Prop“ d.o.o. do 1989. godine. Odlukom Skupštine Samoupravne interesne zajednice stanovanje Grada Novog Sada od 30.09.1988. godine, Radnoj organizaciji „Novosađanka“ Novi Sad dodeljen je stan solidarnosti u Novom Sadu, na ... naselju, u zgradi blok .., objekat .. u ulici ... i to: objekat .. lamela II, sobnost 2,5 broj stana .. na drugom spratu ulaz broj .. površine 74,53 m2. Opštinski sekretarijat za urbanizam i komunalno- stambene poslove Grada Novog Sada – Opština Podunavlje je 30.12.1988. godine doneo rešenje kojim je izdato odobrenje za upotrebu objekta koji se nalazi u Novom Sadu u ulici ..., čiji je investitor SIZ stanovanja Grada Novog Sada. Odlukom RO „Novosađanka“ od 10.03.1989. godine, VV, pravnom prethodniku umešača, dodeljen je sporni stan na privremeno korišćenje i u spornom stanu danas živi BB, ranije ... . Na osnovu Odluke Radničkog saveta DP „Novosađanka“ o podeli ovog preduzeća od 30.06.1989. godine i na osnovu Odluke o kriterijumima za raspoređivanje sredstava, prava i obaveza od 30.06.1989. godine, zaključen je sporazum, među kojim potpisnicima je i „Eko-Prop“ d.d. kojim su članom 1. potpisnici, kao pravni sledbenici bivšeg DP „Novosađanka“ utvrdili da se dvoiposoban stan u ulici ... broj 1, bivša ulica ..., stan broj .. dodeljuje na korišćenje i upravljanje Grafičkom preduzeću „Eko-Prop“ Novi Sad, po čijem zahtevu je RZG-SKN doneo rešenje 01.06.1998. godine i upisao ovo pravno lice kao nosioca prava korišćenja na predmetnom stanu. Po zahtevu Pravobranilaštva Grada Novog Sada od 20.06.2016. godine za ispravku greške upisa, RZG-SKN Novi Sad 2 je 24.06.2016. godine doneo rešenje kojim je dozvoljeno u listu nepokretnosti broj .. k.o. Novi Sad I upis prava javne svojine u korist Grada Novog Sada sa delom poseda 1/1 na predmetnoj nepokretnosti, stanu broj .., dotadašnjeg vlasnika GP „Eko-Prop“ d.o.o. Beograd, jer je greškom RGZ dozvoljen upis prava privatne svojine na predmetnom stanu u korist GP „Eko-Prop“ d.o.o. Beograd. Skupština GP „Eko-Prop“ d.d. Novi Sad je 15.05.2001. godine donela Odluku o raspisivanju konkursa za dodelu spornog stana solidarnosti broj .., koje je preduzeće dobilo od Društvenog fonda za solidarnu stambenu izgradnju dok je bila RO „Novosađanka“ i nakon toga sporni stan solidarnosti dodelila GG. Protiv ove odluke, VV je podneo tužbu protiv GP „Eko-Prop“ i pravnosnažnom presudom P 2403/2005 od 31.03.2008. godine poništena je odluka i rang-lista stambene komisije GP „Eko-Prop“ ad, a pravnosnažnom presudom P1 2032/2013 od 01.09.2014. godine tužiocima u tom postupku DD, AA i BB dodeljen je sporni stan solidarnosti u zakup na neodređeno vreme, što je tuženi, a ovde tužilac dužan priznati i trpeti da tužioci na osnovu ove presude zaključe ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme. Program privatizacije preduzeća GP „Eko-Prop“ a.d. Novi Sad sačinjen je u julu 2007. godine sadržine bliže navedene u ovom programu. U listu nepokretnosti .. k.o. Novi Sad I sporni stan je upisan kao javna svojina Grada Novog Sada sa udelom 1/1.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev nalazeći da tužilac nema valjan pravni osnov za sticanje prava svojine na spornom stanu solidarnosti, niti valjan pravni osnov za sticanje prava korišćenja i upravljanja na ovom stanu. Izgradnju spornog stana solidarnosti investirao je nekadašnji SIZ stanovanja Grada Novog Sada, a pravnom prethodniku tužioca je stan solidarnosti dodeljen da bi izvršio raspodelu stana u skladu sa svojim Pravilnikom o stambenim odnosima u cilju rešavanja stambenog pitanja svih zaposlenih. Stoga je pravni prethodnik tužilaca jedino imao pravo i dužnost da stan dodeli zaposlenom na korišćenje na neodređeno vreme po prethodno sprovedenom postupku. Radna organizacija „Novosađanka“ nije imala nikakva svojinska prava na spornom stanu, te prava takvog kvaliteta nisu mogla steći ni kasniji sledbenici ove društvene radne organizacije, niti je ovaj stan činio imovinu subjekta privatizacije, pošto je ovim stanom raspolagano u cilju rešavanja stambenog pitanja zaposlenih radnika još 1989. godine, pa nema mesta primeni ni odredbe člana 28. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.

Po nalaženju Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili pravilo o teretu dokazivanja zaključujući da tužilac nije dokazao da je pravni prethodnik tužioca sporni stan stekao ulaganjem sredstava tog preduzeća, s obzirom da sledom činjeničnog stanja proizlazi da je stan dobijen 1989. godine od SIZ stanovanje Grada Novog Sada koji je i bio investitor izgradnje ovog stana. Pravni prethodnik tužioca je navedeni stan solidarnosti dobio na korišćenje, kako proizlazi iz Odluke Skupštine SIZ stanovanja Grada Novog Sada od 30.09.1988. godine, tako što je stan dodeljen u cilju raspodele stana u skladu sa normativnim aktima radne organizacije. Dodela stana ne predstavlja u ovoj situaciji pravni osnov za sticanje prava svojine na spornom stanu solidarnosti, niti pravni osnov za sticanje prava korišćenja i upravljanja na ovom stanu, pa nije mogao da bude ni predmet privatizacije preduzeća GP „Eko-Prop“ iz 2007. godine. Navedeni stan je prethodno dodeljen u zakup na neodređeno vreme porodici AA, pa je raspodelom stana ostvaren cilj dodele stana solidarnosti po odluci od 30.09.1988. godine. Revizijskim navodima se faktički osporava činjenično stanje, što ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci pod jedan.

Zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen kao neosnovan, jer tužilac nije uspeo u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković