Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženih kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 - dr. zakon) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete u utuženom iznosu, jer su nižestepeni sudovi utvrdili da kod tužioca nije došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja i da ne postoje novi duševni bolovi na ime umanjenja životne aktivnosti i naruženosti, te da zbog toga tužilac ne trpi fizičke bolove i strah, u odnosu na stanje na osnovu kojeg je tužiocu po ranijoj pravnosnažnoj presudi dosuđena naknada nematerijalne štete po svim vidovima koji su predmet i ove parnice.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u situaciji kada revident neutemeljeno ukazuje na razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije, kao što su potreba za novim tumačenjem prava, za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Nisu od značaja za izuzetnu dozvoljenost revizije revizijski razlozi kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja ili ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka, jer se posebna revizija iz ovih razloga ne može izjaviti.

U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta dana 14.10.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 1.900.000,00 dinara, što predstavlja protivvrednost iznosa od 16.196,26 dinara po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković