Potvrda punovažnosti alografskog testamenta i odbijanje revizije naslednika

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revidenti u reviziji ukazuju na bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. istog Zakona, međutim, ta bitna povreda nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su zakonski naslednici pok. II, koji je preminuo 18.01.2015. godine u ..., dok su tuženi njegovi zaveštajni naslednici. II je 12.10.2013. godine sačinio zaveštanje pred svedocima (alografsko) kojim je raspolagao celokupnom svojom imovinom u korist tuženih. Zaveštanje je proglašeno u ostavinskom postupku na ročištu održanom 27.05.2015. godine. Veštačenjem od strane sudskog veštaka grafoskopije utvrđeno je da je potpis na zaveštanju autentičan potpis zaveštaoca. Zaveštajni svedoci su u svojim iskazima naveli da je zaveštalac pred njima pročitao zaveštanje i potpisao ga, a potom su se na zaveštanju potpisali i zaveštajni svedoci.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilaca, kako za utvrđenje ništavosti, tako i za poništaj predmetnog zaveštanja, odbili, primenom odredbi članova 79, 85, 155, 156, 157, 164. i 168. Zakona o nasleđivanju (''Službeni glasnik RS'', br. 46/95), nalazeći da predmetno zaveštanje nije falsifikovano, jer ga je potpisao zaveštalac, i da je sačinjeno u obliku propisanim Zakonom o nasleđivanju, te da se radi o pismenom zaveštanju pred svedocima propisanom odredbom člana 85. Zakona o nasleđivanju.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 79. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštanje može sačiniti lice koje je navršilo 15 godina života i sposobno je za rasuđivanje. Zaveštaočeva volja za sačinjavanje zaveštanja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna, na osnovu odredbe člana 81. istog Zakona. Pismeno zaveštanje pred svedocima propisano je odredbom člana 85. Zakona o nasleđivanju tako što zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka. Odredbom člana 157. Zakona o nasleđivanju propisano je da je falsifikovano zaveštanje ništavo. Na osnovu odredbe člana 164. istog Zakona, zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj koji nije imao zaveštajnu sposobnost, ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom, s tim da se pravo na isticanje rušljivosti gasi istekom zakonom određenog roka.

U konkretnom slučaju, predmetno zaveštanje nije ništavo, jer ga je svojeručno potpisao zaveštalac, što znači da nije falsifikovano. Takođe nije ni rušljivo, jer je pri njegovom sačinjavanju poštovan oblik i uslovi određeni zakonom, tako što je zaveštalac, pred svedocima, zaveštanje pročitao i potpisao ga, a potom su se, na zaveštanju potpisali i zaveštajni svedoci.

Revidenti revizijom pobijaju ocenu dokaza i ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Međutim, odredbom člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj, dok je ocena dokaza u nadležnosti suda, koji odlučuje, po svom uverenju, na osnovu savezne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka koji će činjenice da uzme kao dokazane (član 8. Zakona o parničnom postupku).

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu da revidenti neosnovano ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković