Odbijanje revizije i potvrda odluke o utvrđivanju očinstva i izdržavanju deteta

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi VV je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 311. stav 2. i 210. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), pa je ocenio da revizija tuženog VV nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 396., 311. stav 2. i 210. istog zakona u postupku pred drugostepenim sudom, na koju se revizijom tuženog VV neosnovano ukazuje. Ovo s`toga jer su na ročištu 28.02.2020. godine bila prisutana oba tužena, a tužena GG se upustila u raspravljanje, pa se dejstvo njene parnične radnje odnosi i na tuženog VV shodno odredbi člana 210. ZPP, te nije bilo uslova da se tužba smatra povučenom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, mal. tužilja je začeta u toku trajanja vanbračne zajednice tuženih, koji su živeli u zajedničkom domaćinstvu od ...2012. godine do ... 2013. godine. Tuženi se iz stana iselio u vreme kada je tužena bila u 5. mesecu trudnoće. Mal. tužilja je rođena ...2013. godine u ..., a u izvod matične knjige rođenih otac nije upisan. Tuženi je posetio tužilju i tuženu nekoliko puta kada je mal. tužilja imala 6 meseci, ali je ubrzo prestao da dolazi. U toku ove parnice rešenjem prvostepenog suda od 26.12.2016.godine, određena je privremena mera kojom je obavezan tuženi da doprinosi izdržavanju tužilje sa 25.000,00 dinara. Tuženi nije izvršavao svoju obavezu, zbog čega je protiv njega vođen krivični postupak. Tužilac je 04.04.2019. godine osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci. Na osnovu nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad ... (prema prebivalištu tužene- majke i mal.deteta) najbolji interes maloletnog deteta nalaže da tužilju treba poveriti na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, s obzirom na to da otac u izuzetno dugom periodu nije u kontaktu sa detetom. Centar za socijalni rad u ... (prema prebivalištu tuženog- oca) nije imao neposredni kontakt sa ocem, jer on nije sarađivao i nije dolazio u centar po pozivima. Radi utvrđivanja verovatnosti očinstva sud je odredio veštačenje putem DNK analize u Institutu za sudsku medicinu, ali tuženi iako obavešten o danu i času veštačenja, na isto nije pristupio, kao što nije pristupao ni na ročišta. Iz iskaza tužene i svedoka DD i ĐĐ, utvrđeno je da su u vreme začeća mal. tužilje tuženi bili u emotivnom odnosu, da su živeli zajedno u iznajmljenom stanu i da tuženi nikada u razgovorima kojima su svedoci prisustvovali nije sporio da je tužiljin otac. Tužilja je rođena van braka i upoznata je sa činjenicom da joj je tuženi otac. Do 2020. godine išla je u obdanište, a sada pohađa prvi razred osnovne škole. Njene ukupne mesečne potrebe iznose 30.000,00 dinara. Tužiljina majka - tužena GG (1976. godište) je zaposlena kao ... u ... i ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od 26.000,00 dinara. Sa mal. tužiljom živi u iznajmljenom stanu za koji plaća zakupninu i režijske troškove. Tuženi VV (1971. godište) vlasnik je ... u ..., a bavi se i ... . Pored mal. tužilje ima još tri punoletna deteta.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, iz odredbi članova 7. Konvencije o pravima deteta i člana 64. Ustava i člana 55. stav 1., 59. stav 1. i 77. stav 3., 154., 160., 251. stav 1 Porodičnog zakona-PZ i primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. stav 3. ZPP usvojili tužbeni zahtev i utvrdili da je tuženi VV prirodni otac mal. tužilje, odlučujući da majka samostalno vrši roditeljsko pravo i obavezali tuženog da doprinosi njenom izdržavanju iznosom od 20.000,00 dinara mesečno. Tuženi nije dokazao činjenice zbog kojih tužbeni zahtev osporava. Ovakva obaveza tuženog proizilazi iz čl. 231. stav 3. ZPP, što je tuženi mogao učiniti najkasnije do zaključenja glavne rasprave u smislu člana 314. ZPP. Propust tuženog da postupi u smislu navedenih zakonskih odredaba sankcionisan je pravilima o teretu dokazivanja sadržanim u članu 231. ZPP, iz kojih proizilazi da postavljeni tužbeni zahtev ispunjava uslove za pružanje tražene sudske zaštite.

Naime, u postupku je nesumnjivo utvrđeno da su u periodu začeća mal. tužilje tuženi održavali intimne odnose te da tuženi nije pristupio veštačenju niti je na drugi način doveo u sumnju utvrđeno činjenično stanje. U toku postupka je konkludentnom radnjom- nepristupanjem, odbio da se podvrgne DNK analizi, pa je svojom krivicom onemogućio izvođenje tog dokaza. Stoga je sud primenom pravila o teretu dokazivanja odlučio usvajanjem zahteva. Prema odredbi člana 228. ZPP stranka je dužna da iznese činjenice i dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika u skladu sa ovim zakonom. Prema članu 231. ZPP, ako sud na osnovu izvedenih dokaza (član 8.) ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice primeniće pravila o teretu dokazivanja, te u tom smislu stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drugačije propisano. Saglasno citiranim odredbama Zakona o parničnom postupku, tuženi je bio dužan da pruži dokaze kojima dokazuje svoje tvrdnje, u konkretnom slučaju to je značilo da je bio dužan da se podvrgne DNK analizi ili drugom medicinskom veštačenju, što je on odbio.

Neosnovano se revizijom ukazuje da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 311. stav 2. ZPP. Naime, odredbom člana 311. stav 2. ZPP je uređena procesna situacija kada stranke neopravdano izostanu sa ročišta za glavnu raspravu ili odbiju da raspravljaju. U konkretnom slučaju tužena GG se upustila u raspravljanje iako privremeni staratelj tužilje nije pristupio na ročište. S obzirom na to da su kao tuženi označeni VV i GG, koji su jedinstveni suparničari saglasno odredbi člana 211. ZPP i člana 256. stav 3. PZ, oni se shodno odredbi člana 210. ZPP smatraju kao jedna parnična stranka, pa se dejstvo njene radnje preduzete na ročištu 28.02.2020.godine odnosi i na tuženog VV. Zbog toga suprotno navodima revizije nisu bili ispunjeni uslovi propisani članom 311. stav 2. ZPP da se tužba smatra povučenom u odnosu na tuženog VV.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić