Faktička eksproprijacija i uslovi za isplatu naknade za javno zemljište

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 9169/22 od 26.09.2023. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocima isplati novčani iznos od ukupno 762.063,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.09.2023. godine do konačne isplate, a na ime naknade tržišne vrednosti za kat.parcelu broj .. k.o. Veternik površine 38m2, upisane u list nepokretnosti broj .. k.o. Veternik koja je namenjena za regulaciju ulice ... u Novom Sadu – naselje Adice i to: svakom od tužilaca novčani iznos od po 381.031,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.09.2023. godine do konačne isplate. Utvrđeno je da je tuženi nosilac javne svojine na kat.parceli .. k.o. Veternik, površine 38m2, upisane u list nepokretnosti broj .. k.o. Veternik uz obavezu tuženog da o svom trošku izvrši upis prava vlasništva pred RGZ SKN Novi Sad 1, što su tužioci dužni priznati i trpeti. Obavezan je tuženi da tužiocima nadoknadi troškove sudskog postupka u iznosu od 359.297,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3570/23 od 01.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju je potrebno ujednačavanje sudske prakse u pogledu obaveze tuženog na isplatu naknade za zemljište koje je obuhvaćeno planskim aktom za izgradnju ulice.

Iz tog razloga Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke, doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u listu nepokretnosti broj .. k.o. Veternik upisana je katastarska parcela .., njiva 2. klase u površini od 38m2, sa pravom svojine u korist tužilaca sa udelom od po ½ dela koji su stekli kupovinom 27.01.1998. godine. Parcela broj .. se pojavljuje kao formirana, izdvojena samostalna parcela u Regulacionom planu Adice („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 15/02 i 17/03) i u celosti je planirana za površinu javne namene – deo regulacije ulice. Prema važećem Planu generalne regulacije prostora za porodično stanovanje u zapadnom delu Grada Novog Sada („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 34/17, 50/19- dr.plan, 28/21-dr.plan i 27/22-dr.plan) i Planu detaljne regulacije Adica u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 22/19), parcela broj .. k.o. Vetrernik je takođe u celosti planirana za površinu javne namene – deo regulacije ulice. Parcela broj .. nastala je TSP 31/98 k.o. Veternik. Deobom parcele .. nastale su nove parcele .. u površini od 4-88m2 i parcela .. u konačnoj površini od 38m2. Komisija za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima za k.o. Veternik konstatovano je da je parcela br. .. zemljište pod zgradom i njiva 2. klase u ulici .. od 4a 88m2, da je na istoj parceli sagrađena porodična stambena zgrada u ulici ..., kao i parcela broj .. njiva 2. klase u površini od 38m2, suvlasnišvo AA i BB sa udelom od po ½ dela. Izlaskom na lice mesta veštak Zoran Popović je konstatovao da je sporna parcela ograđena sa istočne strane prema parceli broj .., koja po faktičkom stanju prredstavlja ulicu ..., i da se ista koristi kao dvorište uz izgrađeni objekat zajedno sa sudsednom parcelom .. . Predmetna katastarska parcela .. nije privedena planskoj nameni i ne koristi se kao deo putne mreže u Novom Sadu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 58. Ustava Republike Srbije, člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 10. Zakona o javnoj svojini zaključili da je osnovan tužbeni zahtev, nalazeći da, iako tužiocima nije oduzeta predmetna parcela i tužioci nisu izgubili stvarna prava na predmetnom zemljištu, njihovo pravo svojine je realno izgubilo svoju suštinu jer su onemogućeni da u dužem vremenskom periodu u punom obimu ostvaruju svoja svojinska ovlašćenja na zemljištu zbog njegovog neprivođenja nameni, budući da je od prvog planskog akta iz 2002. godine prošao dugi vremenski period.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo.

Prema članu 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...95/2018), dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, smatraju se one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su, kao takve, određene zakonom (javni putevi, javne pruge, most i tunel na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prelazi i drugo). Prema stavu 10. istog člana, dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koje nisu deo autoputa ili državnog puta prvog i drugog reda) i trgova i javnih površina koje su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

Odredbom člana 2. tačka 12. Zakona o javnim putevima („Službeni glasnik RS“, br. 101/2005 sa izmenama i dopunama) propisano je da „ulica“ jeste javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja.

U konkretnom slučaju, time što je predmetna parcela obuhvaćena planskim dokumentom njena postojeća namena i promena titulara stvarnog prava nije izmenjena po automatizmu, niti je zbog činjenice da je planski akt donet, sporno zemljište postalo javna svojina. Postupak oduzimanja zemljišta nije sproveden na način propisan Zakonom o eksproprijaciji, niti je zemljište faktički oduzeto od tužilaca i privedeno nameni predviđenoj planskim aktom. Parcela se koristi kao deo dvorišta uz izgrađeni objekat zajedno sa sudsednom parcelom .. . U takvoj situaciji, za promenu oblika svojine iz privatne u javnu i isplatu tržišne novčane naknade u visini tržišne vrednosti zemljišta kao za oduzeto pravo svojine, nije dovoljno samo da je ono planskim aktima jedinice lokalne samouprave određeno za javnu površinu, već je nužno da je zemljište i neposredno oduzeto i da se koristi kao javna površina, čime bi vlasnik bio onemogućen da na njemu ostvaruje vlasnička prava u punom obimu, što ovde nije slučaj.

Predmetna parcela u površini od 38m2 nije faktički na licu mesta privedena nameni predviđenoj planskim aktima, jer se ova parcela ne koristi kao ulica – javni put kako je propisano članom 2. tačka 12. Zakona o javnim putevima, niti su tužioci deposedirani na tom spornom delu nepokretnosti. Parcela se ne koristi kao javni put – ulica, pa ona još uvek ne predstavlja površinu javne namene zbog čega bi tuženi bio u obavezi da tužiocima isplati tržišnu vrednost, s obzirom da planski akt koji nije faktički sproveden, ne može biti ni osnov sticanja prava javne svojine tuženog.

Tuženi ima funkciju urbanističkog planiranja građevinskog područja i donošenja prostornih planova, ali za isplatu naknade po osnovu oduzimanja prava svojine i garantovanog prava na imovinu sama činjenica donošenja planskog akta ne može se smatrati privođenjem zemljišta nameni jer se tek sprovođenjem zakonske procedure za oduzimanje zemljišta ili neposrednim oduzimanjem i lišavanjem vlasnika da zemljište koristi u punom obimu svojih vlasničkih ovlašćenja i stiču uslovi za isplatu tržišne naknade i obavezu tuženog da izvrši upis svog prava svojine.

Sledom izloženog, po stanovištu Vrhovnog suda ne može se prihvatiti ocena nižestepenih sudova da je zbog postojanja planskih akata pravo susvojine tužilaca ograničeno u meri da vodi obavezi javne vlasti da im isplati tržišnu vrednost nepokretnosti za parcelu koja nije faktički privedena planiranoj nameni. Pravo tužilaca na isplatu navedene naknade u visini tržišne vrednosti zemljišta za parcelu .. njiva 2. klase u površini od 38m2 može nastati tek u momentu kada joj je tuženi zemljište faktički oduzme i privede nameni, zbog čega su nižestepene presude u tom delu preinačene i odbijen tužbeni zahtev za isplatu srazmernog iznosa od po 381.031,70 dinara.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP.

Odluku o troškovima celog postupka, Vrhovni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Tuženom su priznati troškovi prema opredeljenom zahtevu shodno odredbi člana 153. stav 1., 154., 162. i 163. ZPP i to : 13.500,00 dinara za sastav odgovora na reviziju, po 18.000,00 dinara za zastupanje na pet održanih ročišta (prema opredeljenom zahtevu) i po 27.000,00 dinara za sastav žalbe i revizije.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković