Izmena odluke o visini doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7686/2025
25.06.2025. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca mal. AA, čiji je zakonski zastupnik majka BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Ružić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Babić Višekruna, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 40/25 od 07.02.2025. godine, u sednici održanoj 25.06.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 40/25 od 07.02.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1957/23 od 27.09.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. tužioca plaća mesečno iznos od 80.000,00 dinara svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, uplatom na tekući račun zakonske zastupnice mal. deteta majke BB, počev od 23.11.2023. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, s tim što će dospele a neizmirene obaveze platiti u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom drugim izreke, konstatovano je da se tom presudom menja presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1574/17 od 15.12.2020. godine u stavu četvrtom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da pored dosuđenog iznosa od 80.000,00 dinara plaća još 40.000,00 dinara, do traženih 120.000,00 dinara kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove spora u iznosu od 232.825,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 40/25 od 07.02.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke, a stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, kako to proizlazi iz navoda revizije, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, shodno odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Kako je odredbom člana 208. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, br.18/2005...6/2015), propisano da je revizija uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima, osim ako tim zakonom nije drugačije određeno, te kako se u ovom slučaju radi o sporu radi izdržavanja deteta, to je shodno odredbi člana 403. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...18/20 i 10/23 – dr. zakon, u daljem tekstu: ZPP), revizija u ovom sporu dozvoljena kao redovna, zbog čega nije bilo potrebe da se ona razmatra kao izuzetno dozvoljena, shodno odredbi člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, u vezi člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st.1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1574/17 od 15.12.2020. godine, obavezan je tuženi VV da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. sina AA, rođenog ..2007. godine, plaća mesečno iznos od 40.000,00 dinara, počev od 29.08.2017. godine pa ubuduće. Tužilac, mal. AA, je u vreme donošenja te presude imao 10 godina i išao je u osnovnu školu. Tužilac sada ima 16 godina, ide u srednju školu, ima usporenu grafomotoriku i ne može da postigne u vremenskom roku koji mu je određen od strane škole izvršenje zadataka koji su mu zadati, zbog čega je upisan u privatnu srednju školu, za koju se plaća školarina od 4.200 evra godišnje. U toj školi dodatno se plaćaju ormarić, knjige, izleti i uniforma što košta oko 500 evra godišnje. Zbog usporenog učenja tužilac mora da uzima privatne časove iz srpskog i nemačkog jezika, matematike, hemije i fizike, svira gitaru i jednom godišnje ide u jezički kamp. Zbog kraće noge redovno mora da vežba u teretani, da nosi naočare. Ima troškove za ishranu, odeću i obuću, mobilni telefon i džeparac, bliže navedene u nižestepenim presudama. Njegove ukupne mesečne potrebe u pogledu izdržavanja su 140.000,00 dinara. Majka tužioca, koja samostalno vrši roditeljsko pravo i sa kojom tužilac živi, je osnivač i direktor firme „...“ doo i ostvaruje mesečno zaradu od oko 70.000,00 dinara. Za stan u kome živi sa mal. tužiocem otplaćuje kredit, ima ušteđevinu od 60.000 evra. Kupila je stan ćerki GG, koja je završila fakultet, koji izdaje i ubira prihode od izdavanja. Tuženi je osnivač i direktor privrednog društva „...“ doo Beograd i direktor privrednog društva „...“ doo i njegova prosečna neto zarada koju prima u tom privrednom društvu je 180.000,00 dinara, ima i prihode od firme „...“ doo Beograd, živi u stanu za koji mu firma plaća zakupninu kao i zakupninu za garažu i sve račune za stan, osim održavanja zgrade.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da je od momenta donošenja prethodne presude o obavezi izdržavanja tužioca u iznosu od 40.000,00 dinara došlo do izmene okolnosti koje utiču na visinu obaveze izdržavanja, tako što su potrebe mal. tužioca u pogledu izdržavanja povećane, posebno u vezi sa školovanjem, za koje mu je potrebna dodatna pomoć i dodatni troškovi, ali i u pogledu razvijanja sklonosti i sposobnosti kao i socijalnih i zdravstvenih potreba, što je prouzrokovano njegovim starijim uzrastom. Cenjene su i mogućnosti tuženog da učestvuje u podmirenju tužiočevih ukupnih mesečnih potreba u pogledu izdržavanja od 140.000,00 dinara mesečno, te su nižestepeni sudovi, uzevši u obzir prihode i rashode tuženog, kao i okolnost da nema drugu obavezu izdržavanja, osim u odnosu na tužioca ocenili da tuženi može da doprinosi izdržavanju tužioca iznosom od 80.000,00 dinara mesečno.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da su se u smislu člana 164. Porodičnog zakona na strani tužioca promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o visini izdržavanja. U vreme donošenja prethodne odluke, tužilac je bio tog uzrasta da su njegove potrebe mogle da budu zadovoljene plaćanjem iznosa od 40.000,00 dinara mesečno od strane tuženog kao dužnika izdržavanja. Međutim, sada tužilac ide u srednju školu i po redovnom toku stvari njegove potrebe za izdržavanjem su povećane. Osim toga, ima teškoće u učenju, što iziskuje plaćenu pomoć za savladavanje gradiva koje je u srednjoj školi složenije i teže, a povećale su se i njegove potrebe u pogledu razvijanja sklonosti i sposobnosti kao i u pogledu socijalnog života. Kako su sudovi utvrdili da su potrebe za izdržavnjem mal. tužioca sada 140.000,00 dinara mesečno, primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja u smislu člana 160. Porodičnog zakona, pravilnom primenom člana 162. stav 1. i 3. Porodičnog zakona, određena je visina izdržavanja koju je tuženi dužan da mu plaća u iznosu od po 80.000,00 dinara mesečno, s tim što je majci u njen doprinos uračunata briga i staranje o tužiocu.

Neosnovano se revizijom pobija pravilnost utvrđene visine potreba tužioca u pogledu izdržavanja čime se ukazuje na pogrešnu primenu kriterijuma određivanja visine izdržavanja iz člana 160. Porodičnog zakona, s obzirom da su u pobijanoj presudi detaljno obrazloženi razlozi i utvrđeno činjenično stanje u pogledu potreba mal. tužioca u pogledu izdražvanja kao i mogućnosti tuženog da mu izdržavanje pruži.

Stoga su neosnovani revizijski navodi tuženog da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom člana 153. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.