Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti za naknadu štete

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada imovinske štete tužilji zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana odluka, kojom je tužbeni zahtev tužilje odbijen zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da poslodavac tužilje ''Industrija kotrljajućih ležajeva'' a.d. Beograd, nije bila u većinskom državnom vlasništvu u periodu iz koga datira tužiljino potraživanje i da ne postoji uzročno- posledična veza između delovanja Republike Srbije, u smislu donetih zakona kojima su produžavani utvrđeni rokovi za privatizaciju i onemogućavanje izvršenja sudskih odluka radi namirenja potraživanja, u odnosu na subjekt privatizacije, pošto se ti zakoni ne odnose na stečajnog dužnika – tužiljinog poslodavca, jer je on privatizovan pre izmena Zakona o privatizaciji (''Službeni glasnik RS'', br. 123/07). Navedena odluka ne odstupa od zaključka o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka usvojenoj na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe 468. stav 1. i 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog Zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi naknade imovinske štete tužilja je podnela 14.10.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 209.339,64 dinara, pa je postupak vođen po pravilima za sporove male vrednosti.

Imajući u vidu da je spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da protiv odluke drugostepenog suda, u ovoj vrsti spora, revizija nije dozvoljena u smislu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku. Preinačenje odluke od strane drugostepenog suda nije od uticaja na primenu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je posebnom odredbom zakona (član 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku) isključeno pravo na izjavljivanje revizije u sporovima male vrednosti, pa posebno pravilo isključuje primenu opšteg pravila o dozvoljenosti revizije, u slučajevima iz odredbe člana 403. stav 2. istog Zakona.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković