Odluka Vrhovnog suda o kamati na naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Dopunskom presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 489/19 od 26.07.2021. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Prr1 489/19 od 09.02.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji BB na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku učinjene u predmetu Osnovnog suda u Čačku I 9310/10, isplati potraživanje određeno rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I 644/08 od 21.05.2008. godine na teret budžetskih sredstava Republike Srbije namenjene pokriću tekućih rashoda Osnovnog suda u Čačku, osim sredstava namenjenih za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme u iznosima kao u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate.

Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 413/22 Gžrr 414/22 od 31.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i prvostepena presuda u delu stava prvog izreke koji se odnosi na visinu naknade imovinske štete dosuđene tužiljama zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda u Čačku I 644/08 i u stavu drugom izreke i dopunska presuda Prr1 489/19 od 26.07.2021. godine u delu stava prvog izreke, koji se odnosi na visinu naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku Opštinskog suda u Čačku I 644/08 je potvrđena. Stavom drugim izreke, delimično je usvojena žalba tužene i preinačena presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 489/19 od 19.04.2021. godine u delu stava prvog izreke i dopunska presuda u delu stava prvog izreke, koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu tako što je u tački 1. obavezana tužena da tužiljama na iznos naknade imovinske štete dosuđene stavom prvim izreke prvostepene presude isplati zakonsku zateznu kamatu od 15.11.2019. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate na teret budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad Osnovnog suda u Čačku, osim rashoda za zaposlene i tekuće održavanje objekta i opreme. U tački 2. obavezana je tužena da tužilji BB na iznos naknade imovinske štete dosuđene stavom prvim izreke dopunske presude Osnovnog suda u Čačku, plati zakonsku zateznu kamatu od 15.11.2019. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate. U tački 3. odbijen je tužbeni zahtev tužilja u delu kojim je traženo da sud obaveže tuženu da na iznos naknade imovinske štete dosuđene stavom prvim izreke prvostepene presude i dopunske presude isplati zakonsku zateznu kamatu na pojedinačne mesečne iznose bliže opredeljene stavom prvim izreke navedenih presudaod dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 14.01.2019. godine. U tački 4. odbijen je zahtev tužene za troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju pobijajući je u delu stava drugog izreke, tačka 3. zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužilja u ovom sporu je dozvoljena radi usklađivanja drugostepene presude u pobijanom delu sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava (odluka Marinković protiv Srbije i dr), ali i odlukama Ustavnog suda donetim u postupku po ustavnim žalbama poverilaca novčanih potraživanja iz radnog odnosa sa dužnicima protiv kojih se vodi izvršni postupak u kojem je utvrđena povreda prava tužilaca na suđenje u razumnom roku (odluke Už 8104/2015, Už 1130/2015 i Už 8232/2015).

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužilja osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilja je podneo Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „Fra“ Čačak radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa na osnovu izvršne isprave. Predloženo izvršenje određeno je rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I 644/08 od 21.05.2008. godine koje je dostavljeno Narodnoj banci Srbije radi plenidbe novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika. Izvršenje tim sredstvom nije sprovedeno jer na računu izvršnih dužnika nije bilo dovoljno sredstava. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku P 9310/10 od 11.04.2018. godine, prekinut je postupak izvršenja prema izvršnom dužniku i nije nastavljen prema pravnom sledbeniku. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 I 193/19 od 14.05.2019. godine usvojen je prigovor izvršnih poverilaca, ovde tužilja i utvrđeno da im je u izvršnom postupku u predmetu Osnovnog suda u Čačku I 9310/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajućem izvršnom sudiji da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u roku ne dužem od četiri meseca. Izvršni postupak je i dalje u toku, a tužilje svoje potraživanje nisu ni delimično naplatile. Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr 592/19 od 24.02.2020. godine, tužiljama je na ime nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplaćen iznos od po 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i dopunsku presudu u delu za zakonsku zateznu kamatu tako što je odbio tužbeni zahtev kojim je traženo plaćanje zatezne kamate od dospelosti novčanih iznosa dosuđenih izvršnom ispravom, čija je naplata određena rešenjem o izvršenju, do dana podnošenja tužbe. Po stanovištu tog suda, tužilje su tek podnošenjem tužbe – 15.11.2019. godine, pozvale tuženu na ispunjenje obaveze naknade imovinske štete, zbog čega u smislu članova 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima nemaju pravo na traženu zateznu kamatu do dana podnošenja tužbe.

Po oceni Vrhovnog suda stanovište drugostepenog suda u navedenom preinačujućem delu, u pogledu odluke o zakonskoj zateznoj kamati na dosuđene pojedinačne mesečne iznose na ime naknade imovinske štete počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do podnošenja tužbe, zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Prema stavu trećem te odredbe, odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivno.

Naknada materijalne štete, prema pravilima obligacionog prava, odnosi se na uspostavljanje ranijeg stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala, kao i na isplatu u novcu ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne nadoknađuje štetu potpuno ili ako uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće (član 180. Zakona o obligacionim odnosima).

Evropski sud za ljudska prava je u predmetima u odnosu na Srbiju izrazio stav da za neisplaćena potraživanja zaposlenih prema društvenim preduzećima i preduzećima sa pretežnim društvenim kapitalom, kao subjekata pod kontrolom države, dosuđena pravnosnažnom sudskom odlukom koja su u izvršnom postupku ostala nenaplaćena duži vremenski period, odgovara Republika Srbija, iz sopstvenih sredstava. Presudama donetim u takvim predmetima Republika Srbija je obavezana da iz sopstvenih sredstava, u roku od tri meseca od njihove pravnosnažnosti, isplati podnosiocima predstavke iznose koji su im dosuđeni pravnosnažnim presudama domaćih sudova.

I Ustavni sud je, uvažavajući praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, odlukama kojima je usvajao ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije usled nesprovođenja rešenja o izvršenju - prinudne naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa od preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, utvrđivao pravo nosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju, umanjene za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu.

Sledstveno izloženom, po stanovištu revizijskog suda, tužena je i u ovom slučaju dužna da tužiljama isplati iznose dosuđene pravnosnažnom i izvršnom presudom i određene rešenjem o izvršenju I 644/08 od 21.05.2008. godine, što znači i zateznu kamatu na iznos glavnog duga od datuma njegove dospelosti, odnosno od dana donošenja izvršne isprave, pa do dana isplate. Na taj način tužiljama će biti nadoknađena materijalna šteta u skladu sa pravilom sadržanim u članu 185. Zakona o obligacionim odnosima i njihovo imovno stanje biti dovedeno u položaj u kojem bi se nalazilo da je izvršni postupak okončan isplatom dosuđenog novčanog potraživanja u razumnom roku i zato je pogrešno stanovište drugostepenog suda da tužiljama ne pripada zakonska zatezna kamata od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do dana podnošenja tužbe u ovo parnici.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužilje su uspele u postupku po reviziji, pa im na osnovu članova 153. stav 1, 154. i 163. stav 2. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi revizijskog postupka za sastav revizije u iznosu od 27.000,00 dinara shodno tarifnom broju 17. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 43/2023).

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković