Ukidanje drugostepene presude zbog povrede načela neposrednosti u izvođenju dokaza

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom pred drugostepenim sudom, pred kojim je otvorena rasprava u smislu odredbe člana 383. stav 4. ZPP, sledi da je tužilac tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zasnovao na tvrdnji da je dana 17.07.2014. godine u Beogradu, oko 15,30 časova, u Ulici Straška Pindžura br. .., pretrpeo telesne povrede u vidu uganuća desnog skočnog zgloba, sa pucanjem kapsule i deltoidnog ligamenta, tako što je na delu ulice kod broja .., u blizini muzičke škole naišao na neobeležene zemne radove koji nisu bili u toku, kada je propao kroz zemlju u dubinu do visine grudi, pri čemu je u trenutku povređivanja izgubio svest. Tužilac je izjavio da je iznenada propao u zemlju, da su ga taksista i još par ljudi izvukli i da ga je taksista prevezao prvo do Urgentnog centra, odakle su ga prosledili na Ortopedsku kliniku na Banjici gde su ga primili kao hitan slučaj. Taksista BB je potvrdio da je video da je tužilac upao u rupu na trotoaru do visine struka i da je delovalo da nije potpuno svestan, kada ga je zajedno sa nekim ljudima izvukao iz rupe i odvezao do Urgentnog centra, a potom na Banjicu. Apelacioni sud je nakon analize i ocene dokaza primenom pravila o teretu dokazivanja saglasno odredbi člana 231. stav 2. ZPP odbio tužbeni zahtev, nalazeći da su iskazi tužioca i saslušanog svedoka u pogledu bitnih činjenica protivrečni sa pismenim dokazima i to nalazom Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“, izveštajem lekara specijaliste fizikalne medicine DZ „Stari grad“ i mišljenju sudskog veštaka medicinske struke, neuropsihijatra, a kontradiktorina navodima tužbe o načinu povređivanja.

Revizijom tužioca se osnovano ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 7. i 8. ZPP, propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. istog Zakona. Ovo, jer je pri opredeljenju da otvori raspravu u smislu člana 383. stav 4. ZPP, drugostepeni sud bio dužan da postupi na način propisan odredbom člana 384. stav 1. ZPP, te da na raspravu pozove stranke, njihove punomoćnike, kao i svedoke koji su predloženi u toku postupka, a što nije učinio već je ocenu iskaza zasnovao na suprostavljanju pismenim dokazima, a pre svega izveštajima lekara pri uzimanju anamneze.

Naime, u situaciji kada nije prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i pozivom na odredbu člana 383. stav 4. ZPP održao raspravu i doneo pobijanu presudu, drugostepeni sud je bio dužan da izvede dokaze neposrednim saslušanjem svedoka i tužioca, da bi formirao i ocenom dokaza obrazložio sopstveno uverenje. Drugostepeni sud je slobodan da odluči koje će svedoke da sasluša, iskaze drugih svedoka da pročita, u zavisnosti od sadržine iskaza datih pred prvostepenim sudom i značaja koji je, od strane prvostepenog suda, dat iskazima pojedinih svedoka. U konkretnom slučaju, pravilnost primene materijalnog prava se ne može ispitati, jer drugostepeni sud nije dao sveobuhvatnu ocenu o pravnom značaju činjenica isticanih u toku postupka. Sporno pravno pitanje mesta i načina povređivanja, prvostepeni sud je utvrdio iz iskaza tužioca i saslušanog svedoka koji je bio prisutan na licu mesta u momentu kada je ugledao tužioca koji je do grudi propao u rupu na trotoaru i koji ga je nakon toga odveo do medicinske ustanove radi ukazivanja pomoći, pa u opisanoj situaciji utvrđenog od strane prvostepenog suda, drugostepeni sud je bio dužan da na održanoj raspravi sasluša tužioca u svojstvu parnične stranke i svedoka na čijim iskazima je zasnovana odluka, imajući u vidu načelo neposrednosti propisano odredbom člana 4. ZPP, na osnovu koga sud odlučuje o tužbenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja. Nejasnom konstatacijom da su iskazi tužioca i saslušanog svedoka u pogledu bitnih činjenica protivrečni pismenim dokazima i to nalazom Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“, izveštajem lekara specijaliste fizikalne medicine DZ „Stari grad“ i mišljenju sudskog veštaka, se za sada ne može prihvatiti, s obzirom da se iskazima lica koja su bila na licu mesta suprotstavljaju konstataciji iz medicinske dokumentacije koja je sačinjena nakon povređivanja.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će neposredno izvesti dokaze kako bi imao mogućnost da ih ceni po svom uverenju, na način propisan odredbom člana 8. Zakona o parničnom postupku.

Sa izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković