Odlučivanje o vršenju roditeljskog prava, izdržavanju i merama zaštite od nasilja

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje- protivtužene AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Tatjana Savić Spasić, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Filip Mirić, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, lišenja roditeljskog prava i izricanja mera zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 663/24 od 27.02.2025. godine, u sednici održanoj 03.07.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 663/24 od 27.02.2025. godine u delu stava prvog izreke kojim je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1619/20 od 05.07.2024. godine u stavovima prvom, trećem, četvrtom, jedanaestom i dvanaestom izreke.

U preostalom delu revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 663/24 od 27.02.2025. godine se ODBACUJE, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1619/20 od 05.07.2024. godine, stavom prvim izreke, maloletno dete parničnih stranaka VV, rođena ...2020. godine u ..., poverena je majci AA, koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi-protivtužilac BB da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. VV plaća mesečno iznos od 20.000,00 dinara počev od 28.10.2020. godine, kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to budu ispunjeni zakonski uslovi, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, uplatom na tekući račun zakonske zastupnice mal. deteta majke AA, bliže označen u izreci presude. Stavom četvrtim izreke, određena je, po službenoj dužnosti, mera zaštite od nasilja u porodici, pa je zabranjeno tuženom- protivtužiocu da na bilo koji način uznemirava tužilju-protivtuženu i naloženo mu je da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje-protivtužene, mera zaštite od nasilja u porodici ostaje na snazi godinu dana počev od 05.07.2024. godine, kao dana donošenja presude, a eventualna izjavljena žalba ne zadržava izvršenje presude o određivanju mere zaštite od nasilja u porodici. Stavom šestim izreke, određena je privremena mera, pa je obavezan tuženi-protivtužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. VV plaća mesečno iznos od 20.000,00 dinara, počev od 05.07.2024. godine kao dana donošenja rešenja pa ubuduće dok za to budu ispunjeni zakonski uslovi, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, uplatom na tekući račun zakonske zastupnice mal. deteta majke AA bliže označen u izreci presude i odlučeno je da se ovom presudom menja rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1619/20 od 11.02.2021. godine u stavu trećem izreke rešenja. Stavom sedmim izreke, određena je po službenoj dužnosti privremena mera zaštite od nasilja u porodici, pa je zabranjeno tuženom-protivtužiocu da na bilo koji način uznemirava tužilju- protivtuženu i naloženo mu je da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje-protivtužene. Stavom jedanaestim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca u delu kojim je tražio da se majka deteta delimično liši roditeljskog prava u pogledu promene ili napuštanja adrese prebivališta i boravišta deteta u Beogradu, te da se zabrani majci deteta da bez pismene saglasnosti oca deteta menja adresu prebivališta i boravišta deteta u Beogradu, kao i da sa detetom napušta Beograd, te da se uredi model viđanja mal. deteta sa ocem, kao neosnovan. Stavom dvanaestim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca u delu kojim je tražio da se AA liši roditeljskog prava u odnosu na mal. dete VV, da se mal. dete poveri ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, da se uredi način održavanja ličnih odnosa mal. deteta sa majkom, da se obaveže majka da na ime svog doprinosa izdržavanju mal. deteta plaća mesečno iznos od 13.500,00 dinara, kao i predlog za donošenje privremene mere kojom bi se mal. dete VV poverila ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava i naložilo majci da mal. dete sa svim njenim ličnim stvarima preda tužiocu – ocu deteta i kojim bi se uredio način održavanja ličnih odnosa mal. deteta sa majkom. Stavom trinaestim izreke, odbijen je predlog tuženog-protivtužioca iz podneska od 20.09.2023. godine kojim je tražio da se donese rešenje i da se odbaci zahtev punomoćnika tužilje za određivanje privremene mere za obezbeđenje novčanog potraživanja tužilje i VV prema tuženom, kojom bi sud obavezao tuženog da svakog meseca plaća 21.636,00 dinara na ime zakonskog izdržavanja VV na račun tužilje. Stavom četrnaestim izreke, odbijen je predlog tuženog-protivtužioca iz podneska od 21.10.2023. godine u delu u kojem je predložio da se donese rešenje i da se odredi model viđanja mal. deteta sa ocem i da se naloži tužilji da aktivno učestvuje u sprovođenju rešenja da sa dužnom pažnjom pruža podršku deteta u postepenom prilagođavanju i navikavanju na boravak sa ocem i prisutnom porodicom, da ne otuđuje dete od oca i porodice, da po potrebi dovodi dete kući kod oca ili porodice i učestvuje u prilagođavanju deteta po modelu privikavanja na vrtić, kako bi se stvorili uslovi da 3,5 godišnja VV u primerenom roku sa svojim ocem i porodicom ostvari svoje pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Zakona o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Stavom šesnaestim izreke, odbačen je predlog tuženog-protivtužioca za donošenje rešenja (kako je predloženo u podnescima od 15.09.2023. godine i 21.10.2023. godine) i da se usvoji zahtev izvršnog dužnika pa da se obustavi postupak obezbeđenja i da se stave van snage i ukinu rešenje P2 1619/20 od 11.02.2021. godine, rešenje P2 1619/20 od 14.04.2021. godine i rešenje P2 1619/20 od 24.10.2022. godine i da se ukinu sve sprovedene radnje, zatim da se utvrdi da privremene mere P2 1619/20 od 11.02.2021. godine, rešenje P2 1619/20 od 14.04.2021. godine i rešenje P2 1619/20 od 24.10.2022. godine nemaju pravni osnov, da nisu bile osnovane i da ih tužilja-protivtužena kao izvršni poverilac nije opravdala; da se utvrdi da su isprave i to nalaz i mišljenje GCSR Zvezdara od 29.01.2021. godine, od 09.04.2021. godine i od 15.06.2022. godine neispravno sastavljene i da je u njima neistinito utvrđeno činjenično stanje u pogledu navoda da je tuženi-protivtužilac u toku postupka P2 1619/20 vršio nasilje u porodici i u pogledu postojanja pravnog osnova za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici u postupku P2 1619/20.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 663/24 od 27.02.2025. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavovima prvom, trećem, četvrtom, šestom, sedmom, jedanaestom, dvanaestom, trinaestom, četrnaestom, šesnaestom i u tom delu žalba tuženog-protivtužioca je odbijena, kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima drugom, petom, osmom i sedamnaestom izreke presude i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Stavom trećim izreke, odbačena je, kao nedozvoljena, žalba tuženog-protivtužioca izjavljena protiv prvostepene presude u stavu desetom izreke presude, kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući presudu u stavu prvom i trećem izreke, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), u vezi člana 202. Porodičnog zakona i ocenio da je izjavljena revizija delimično neosnovana, a delimično nedozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su zasnovali vanbračnu zajednicu 2016. godine, u kojoj je ..2020. godine rođena maloletna ćerka VV. Tužilja je zbog fizičkog i psihičkog nasilja koje je prema njoj vršio tuženi, u septembru 2020. godine napustila zajednicu života zajedno sa mal. ćerkom VV. Prema izveštaju Gradskog centra za socijalni rad Zvezdara od 18.04.2024. godine, u interesu maloletne VV je da majka nastavi da samostalno vrši roditeljsko pravo nad njom. U postupku je utvrđena visina potreba mal. VVu iznosu od 40.000,00 dinara, kao i mogućnosti tuženog i tužilje u pogledu davanja izdržavanja, s obzirom na njihove imovinske prilike bliže opisane u obrazloženju pobijane presude. Takođe, između parničnih stranaka postoji ozbiljna poremećenost partnerskih odnosa koja je rezultirala ponašanjem tuženog-protivtužioca, koji je u prisustvu deteta optužio tužilju da je kriva za porodičnu situaciju i da nije normalna, poslodavcu tužilje je upućivao mejlove koji sadrže elemente uznemiravanja, narušavanja ugleda tužilje i iznošenje osetljivih informacija o maloletnom detetu i porodici.

Imajući u vidu tako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo odlučujući o samostalnom vršenju roditeljskog prava nad mal. VV od strane tužilje – majke, određivanju visine doprinosa u izdržavanju mal. VV i određivanju mere zaštite od nasilja u porodici prema tužilji. Za svoju odluku nižestepeni sudovi su dali dovoljne razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navodi revizije kojima se ukazuje da je u stvari tuženi žrtva nasilja od strane tužilje koja ima nameru da otuđi dete od drugog roditelja, jer sprečava viđanje mal. deteta sa ocem, kao i sa njegovom majkom – babom mal. deteta. U postupku je na pouzdan način utvrđeno da ponašanje tuženog ima elemente nasilja u porodici, a da upravo on ne želi da održava lične odnose sa mal. VV na način koji je bio određen od strane Centra za socijalni rad, te da je prilikom viđanja u nekontrolisanim uslovima njegovo ponašanje bilo neadekvatno svim okolnostima odnosa sa mal. detetom, što je sve bliže navedeno i što je pravilno ocenjeno u pobijanoj presudi.

Visina doprinosa u izdržavanju mal. deteta od strane tuženog je pravilno utvrđena, imajući u vidu sve elemente propisane članom 160. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, pa ti navodi nisu posebno obrazloženi i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

U preostalom delu revizije tuženi-protivtužilac pobija rešenja drugostepenog suda u pogledu određivanja privremenih mera i rešenja u pogledu donošenja odluke o predlozima tuženog-protivtužioca u toku postupka.

Članom 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

U konkretnom slučaju, rešenja o određivanju privremene mere u pogledu doprinosa za izdržavanje mal. VV od strane tuženog-protivtužioca, privremene mere zaštite od nasilja u porodici i rešenja kojima se odbijaju i odbacuju predlozi tuženog-protivtužioca, kao u stavovima trinaestom, četrnaestom i šesnaestom izreke drugostepene presude ne predstavljaju rešenja kojima se pravnosnažno okončava postupak, zbog čega u tom delu revizija nije dozvoljena, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku.

Revizija izjavljena protiv drugostepene presude u stavu trećem izreke, a kojim je odbačena žalba tuženog-protivtužioca je dozvoljena, u smislu člana 420. stav 3. Zakona o parničnom postupku, ali nije osnovana, jer je pravilno drugostepeni sud utvrdio da tuženi-protivtužilac nema pravni interes da žalbom pobija prvostepenu presudu u stavu desetom izreke, s obzirom da je tim stavom izreke odbijen predlog tužilje-protivtužene da se donese privremena mera kojom bi se obavezao tuženi- protivtužilac da plaća mesečno iznos na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. deteta još 1.636,00 dinara, pa je tuženi-protivtužilac u tom delu uspeo u sporu.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković