Presuda o utvrđivanju očinstva i visini zakonskog izdržavanja deteta

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 133/25 od 19.03.2025. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena tako što je obavezan tuženi da maloletnoj tužilji na ime izdržavanja pored iznosa od 25.000,00 dinara, plaća mesečno i iznos od 5.000,00 dinara, ukupno 30.000,00 dinara mesečno, počev od 01.09.2023. godine pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi, do 05-og u mesecu za tekući mesec, na ruke ili tekući račun zakonske zastupnice, sa zakonskom zateznom kamatom u slučaju docnje od dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja do isplate, kao i da tužiljama isplati troškove prvostepenog postupka u iznosu od 217.325,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate, dok je u preostalom pobijanom odbijajućem delu odluke o izdržavanju iz stava petog izreke, prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 80.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude u preinačujućem delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju pobijajući je iz svih zakonskih razloga.

Na reviziju tuženog tužilje su blagovremeno odgovorile.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi VV je prirodni otac maloletne BB rođene dana ...2023. godine u emotivnoj vezi koju je imao sa njenom majkom tužiljom AA.

Maloletna BB u vreme donošenja prvostepene presude imala je dve godine. Zdrava je i normalnog psihofizičkog razvoja. Pohađa vrtić u ..., gde dnevni troškovi boravka, kada ide u vrtić iznose 750,00 dinara, a kada ne ide u vrtić 250,00 dinara. Osnovne životne potrebe maloletne BB, za ishranu, odeću i obuću, mesečno iznose oko 30.000,00 dinara.

Tužilja AA ima 34. godine i po zanimanju je ... . Zaposlena je u GG DOO Šabac, na radnom mestu operatera, sa zaradom od oko 50.000,00 dinara mesečno. Od prodaje slika ostvaruje dopunsku zaradu, prosečno oko 2.000,00 dinara po slici. Sa detetom živi u stanu u ... koji je u svojini njenog oca.

Tuženi ima 36. godina, i po zanimanju je inžinjer ... . Zaposlen je u DD DOO Šabac, sa mesečnom zaradom od oko 161.000,00 dinara. Živi sa svojom partnerkom u iznajmljenom stanu za koji plaćaju mesečnu zakupninu od 250 evra.

S obzirom da je utvrđeno očinstvo tuženog i odlučeno da se maloletno dete poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, prvostepeni sud odlučio je i o načinu održavanju ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem, kao i o doprinosu tuženog u izdržavanju maloletne tužilje koji je odredio u visini od 25.000,00 dinara mesečno počev od podnošenja tužbe pa ubuduće.

Po oceni drugostepenog suda, tuženi je u mogućnosti da za izdržavanje maloletne tužilje plaća mesečno iznos od 30.000,00 dinara bez ugrožavanja vlastite egzistencije. Za osnovne životne potrebe maloletne tužilje potrebno je mesečno izdvojiti oko 30.000,00 dinara, a minimalna suma izdržavanja koju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu u vreme prvostepenog presuđenja iznosi 50.318,00 dinara, tako da dosuđeni iznos od 25.000,00 dinara od strane prvostepenog suda, predstavlja polovinu od ovog iznosa iako je tuženi u mogućnosti da za izdržavanje plaća iznos od 30.000,00 dinara. Pošto je obaveza izdržavanja roditelja podeljena, i majka će doprinositi izdržavanju najmanje iznosom od 20.000,00 dinara mesečno, pa je, s obzirom na sve navedeno, drugostepeni sud obavezao tuženog da doprinosi izdržavanju maloletne tužilje plaćanjem iznosa od 30.000,00 dinara.

Osnovani su revizijski navodi tuženog da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, i to odredbe članova 160. i 162. stav 3. Porodičnog zakona, kada je zaključio da je tuženi u obavezi da doprinosi mesečnom izdržavanju maloletne tužilje većim iznosom od onog utvrđenog prvostepenom presudom.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su u članu 160. Porodičnog zakona, prema kojem se izdržavanje određuje u zavisnosti od potreba poverioca i mogućnosti dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa i o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2), a mogućnosti izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3). Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom (stav 4).

Polazeći od navedenih odredaba materijalnog prava i utvrđenih mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja, te potreba maloletne tužilje kao poverioca izdržavanja, pravilno je prvostepeni sud ocenio da doprinos tuženog mesečnom izdržavanju maloletne tužilje treba da iznosi 25.000,00 dinara. Naime, prema izričitoj odredbi člana 160. stav 1. PZ, potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Prema tome, pristup određivanju potreba maloletnog deteta individualan je, a zakonom ustanovljena obaveza suda da vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja pri određivanju izdržavanja, nikako nema za cilj bilo kakvo uopštavanje potreba određivanjem visine ispod koje se ne može ići, kako to pogrešno zaključuje drugostepeni sud. Minimalna suma predstavlja samo orijentir kako bi sud individualnu potrebu deteta pravilno odredio. U konkretnom slučaju utvrđeno je da se potrebe maloletne tužilje mogu zadovoljiti mesečnim iznosom od 30.000,00 dinara, uz troškove za plaćanje vrtića koji dete pohađa. S obzirom na veće mogućnosti tuženog, tuženi svakako treba da doprinosi u većoj meri izdržavanju maloletne tužilje, ali ne u potpunosti jer i majka mora doprinositi izdržavanju. Zbog toga, s obzirom na mogućnosti oba roditelja, prvostepeni sud je pravilno procenio da tuženi treba da doprinosi plaćanjem iznosa od 25.000,00 dinara mesečno.

S obzirom na sve navedeno, Vrhovni sud drugostepenu presudu je preinačio i prvostepenu potvrdio u odbijajućem delu za iznos od 5.000,00 dinara na ime izdržavanja, kao i u pogledu odluke o troškovima prvostepenog postupka primenom člana 207. Porodičnog zakona i odbio zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka imajući u vidu postignuti uspeh tužilja sa izjavljenom žalbom.

Zahtev tužilja za naknadu troškova odgovora na reviziju odbijen je kao neosnovan u stavu drugom izreke primenom člana 165. stav 1. ZPP, jer odgovor na reviziju prema odredbi člana 411. stav 2. ZPP nije obavezna parnična radnja, zbog čega ovi troškovi nisu bili potrebni, što se ceni primenom odredbe člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković