Odbijen zahtev za naknadu štete zbog planirane javne namene parcele

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 261/21 od 07.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba tužilaca u delu kojim su tražili da se utvrdi da je tuženi povredio pravo tužilaca na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava RS u pogledu kat. parcele ... KO Novi Sad površine 163m² upisane u list nepokretnosti broj ... KO ... Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tuženi Grad Novi Sad nosilac javne svojine na kat. parceli ... površine 104m² upisana u list nepokretnosti broj ... KO ... i obavezan tuženi da o svom trošku izvrši i preda RGZ SKN Novi Sad 1 upis prava svog vlasništva – javne svojine na navedenim nepokretnostima što su tužioci dužni priznati i trpeti. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima isplati novčani iznos od ukupno 7.335.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate, a na ime naknade tržišne vrednosti za kat. parc. ... KO ... površine 163m² upisana u list nepokretnosti broj ... KO ... i to: tužilji AA novčani iznos od 3.667.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.09.2022. godine do isplate; tužiocu BB iznos od 1.833.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.09.2022. godine do isplate i tužiocu VV 1.8333.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.09.2022. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužilji AA na ime pribavljanja pismene dokumentacije isplati iznos od 11.065,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 599.950,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2657/22 od 10.11.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba je odbijena a presuda Višeg suda u Novom Sadu P 261/21 od 07.09.2022. godine u usvajajućem delu odluke o glavnom zahtevu (stavovi treći, četvrti i peti izreke) i delu odluke o troškovima parničnog postupka (stav šesti izreke) potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS, broj 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet pravne zaštite je naknada zbog ograničavanja prava svojine koju tužioci trpe zbog činjenice da je Planskim aktom Grada Novog Sada kat. parc. br. ... KO ... površine 163m², Regulacionim planom za područje Telep u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 4/2000 i 17/03) i Planom detaljne regulacije Telep u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, broj 40/2017) a koja parcela se nalazi u zoni planiranoj za porodično stanovanje, određeno da ista predstavlja izdvojenu parcelu planiranu za površinu javne namene – saobraćajne površpine i spajanjem sa ostalim parcelama i delovima parcela čine sastavni deo za novoplaniranu ulicu u stambenom bloku između ulica ... i ...

Revidirana presuda je u suprotnosti sa stavom Vrhovnog suda izraženim u mnogobrojnim presudama sličnog činjeničnog stanja pa je posebna revizija tuženog u ovom sporu dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u javnim knjigama upisani kao suvlasnici sporne parcele. Parcela je po kulturi njiva prve klase po vrsti gradskog građevinskog zemljišta. Tužilja AA je suvlasnik od 2/4 dela parcele, a tužioci VV i BB sa po ¼ udela. Pravni prethodnik tužilje GG i AA su predmetnu parcelu stekli ugovorom o razmeni zaključenim 02.08.1992. godine sa DD. Parcela je ranije imala drugi broj. Izvršena je preparcelacija i na tom delu je ranije bila kuća u lošem stanju. Tu kuću su tužioci srušili i izgradili novu. Pokrenuli su postupak za legalizaciju kuće ali su saznali da je planskim aktom predmetna parcela predviđena za javnu namenu – ulicu. Tužioci su planirali da na parceli podignu i jednu manju kuću za VV ali su obavešteni da na toj parceli ne mogu ništa da prave, da kao pojedinci ne mogu ništa da urade već će im u perspektivi biti isplaćena naknada za to zemljište.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju i utvrđenju tržišne vrednosti predmetne parcele (45.000,00 dinara po m²) što je utvrđeno putem veštačenja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilaca osnovan. Shodno udelima dosudio je određene iznose. Zaključio je da je donošenjem planskog akta za to područje a bez izvršene eksproprijacije tužiocima povređeno pravo svojine garantovano članom 58. stav 2. Ustava povređeni član 1. Protokola uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i sloboda. Tužioci pri ovakvoj situaciji ne mogu da vrše mirno uživanje imovine u punom obimu a postojanje planskog dokumenta saglasno odredbi o eksproprijaciji ukazuje da okolnost da se utvrdi javni interes za eksproprijaciju. Od strane tuženog izostala je aktivnost u cilju privođenja spornog zemljišta planiranoj nameni a ne korišćenje zakonskih mogućnosti tuženog učinila je pravo tužilaca nesigurnim.

Drugostepeni sud je prihvatio pravno stanovište prvostepenog suda i potvrdio presudu nalazeći da tužioci ne mogu da dugi niz godina na ovakav način koriste parcelu u punom obimu, da im je pravo ograničeno, tužiocima nije omogućeno da uživaju u pravu svojine na predmetnoj parcelu u njenom punom obimu.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakvo pravno stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

Prema članu 58. stav 2. Ustava pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenim na osnovu zakona uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Stavom 3. istog člana propisano je da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine.

U konkretnom slučaju tužioci nisu lišeni državine katastarske parcele. Parcelu koriste kao i ranije pa se ne može smatrati da je njihovo pravo svojine povređeno i ograničeno zato što je planom detaljne regulacije parcela predviđena za javnu namenu. Tužioci nisu lišeni imovine. Sama činjenica donošenja planskih akata ne može se smatrati privođenjem zemljišta nameni pa se zbog toga nisu stekli uslovi za isplatu tražene tržišne cene kao ni uslovi da bi se moglo smatrati da je predmetna parcela postala javna svojina.

Iz svega iznetog proizlazi da je od strane nižestepenih sudova iako je pravilno utvrđeno činjenično stanje, pogrešno primenjeno materijalno pravo što je ishodovalo preinačenje nižestepenih presuda.

Imajući u vidu napred izneto na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tužioci nisu uspeli u sporu pa stoga imaju naknadu troškova postupka tuženog, pri čemu su tuženom priznati sledeći troškovi i to: na ime stručnog sastava odgovora na tužbu iznos od 30.000,00 dinara, na ime zastupanja od strane stručnog lica na pet održanih ročišta za svako po 31.500,00 dinara, na ime stručnog sastava žalbe iznos od 60.000,00 dinara, na ime stručnog sastava revizije iznos od 60.000,00 dinara, što ukupno čini iznos od 307.500,00 dinara, pa je na osnovu čl. 153, 154. i 165. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković