Odluka Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o stvarnoj službenosti

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1715/22 od 26.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je konstituisanje zakonske stvarne službenosti zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad katastarske parcele u vlasništvu tužioca i naknada tužiocu na osnovu odredbe člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Odluka nižestepenih sudova o obavezi tuženog da tužiocu isplati naknadu i o zastarelosti prava tužioca na tu naknadu, doneta je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine o pravnom osnovu predmetnog potraživanja. Delom revizijskih navoda se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi utvrđenja prava službenosti i naknade podneta je 08.02.2021. godine, vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara. U podnesku od 24.11.2022. godine tužilac je preinačio tužbu i kao vrednost predmeta spora označio iznos 29.487,00 dinara.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković