Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije u sporu o stvarnoj službenosti

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, parnične stranke su izjavile blagovremene revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložile da se o njihovim revizijama odluči kao o izuzetno dozvoljenim na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnim revizijama parničnih stranaka, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je konstituisanje zakonske stvarne službenosti zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad katastarske parcele u vlasništvu tužioca i naknada tužiocu na osnovu odredbe člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Odluka nižestepenih sudova o obavezi tuženog da tužiocu isplati naknadu i o zastarelosti prava tužioca na tu naknadu, doneta je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine o pravnom osnovu predmetnog potraživanja. Tužbu tužioca za utvrđenje prava stvarne službenosti drugostepeni sud je odbacio primenom procesnog zakona (član 194. stav 1.Zakona o parničnom postupku), a povreda pravila postupka nije razlog za izjavljivanje posebne revizije. Odluku o troškovima parničnog postupka drugostepeni sud je doneo imajući u vidu uspeh stranaka i preduzete parnične radnje u konkretnom slučaju, pa s tim u vezi nije potrebno ujednačavanje sudske prakse.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije parničnih stranaka na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljeno u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi utvrđenja i naknade tužilac je podneo 07.12.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 1.971,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko pravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizije parničnih stranaka nisu dozvoljene na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

To što je drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu tužioca za utvrđenje prava stvarne službenosti nije razlog zbog kog bi revizija protiv te odluke drugostepenog suda bila dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da tom odlukom, drugostepeni sud nije odlučio o zahtevima stranaka, pa nema mesta primeni posebnih odredbi o dozvoljenosti revizije u ovom slučaju.

Na osnovu odredbe člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku, kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom, merodavna vrednost predmeta, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. tog člana zakona, propisano je da se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir, ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju, parnične stranke su reviziju izjavile i protiv odluke drugostepenog suda kojom je preinačeno prvostepeno rešenje o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju, koje ne čini glavno potraživanje, pa je revizija nedozvoljena, a preinačenje odluke o troškovima postupka je ne čini dozvoljenom na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku pošto je preinačena odluka o sporednom, a ne o glavnom zahtevu stranaka.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković