Rešenje Vrhovnog suda o ukidanju presude u sporu o službenosti prolaza

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Tuženi je odgovorio na reviziju tužioca.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), a u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) i ocenio da je revizija tužioca dozvoljena i osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je nosilac prava korišćenja katastarskih parcela .. i .., obe KO ... kao i prava svojine na kući kućni broj .. sa pripadajućim objektima u ... ulici u ..., koja kuća se nalazi na katastarskoj pareli .., dok se na katastarskoj parceli .. nalazi zidana šupa za smeštaj drva. Pravo korišćenja zemljišta i pravo svojine na kući i pripadajućim objektima tužilac je stekao ugovorom o poklonu zaključenim 20.10.1982. godine, kada je i overen pred sudom, između VV, tužiočevog oca kao poklonodavca i tužioca kao poklonoprimca koji ugovor je izmenjen u pogledu adrese poklonjene kuće aneksom zaključenim 29.01.1985. godine koji je takođe overen pred sudom istog dana. Katastarska parcela .. nalazi se do ... ulice, a na ovu parcelu se nadovezuje katastarska parcela .. . Ulaz u kuću tužioca nalazi se sa dvorišne strane na katastarskoj parceli .. i ima prolaz pored kuće u širini od 50 cm. Tuženi je nosilac prava korišćenja katastarske parcele .. KO ... koji izlazi na ... ulicu i nalazi se sa leve strane od tužiočevih parcela. Na ovoj parceli tuženi ima dve kuće, jednu bliže ulici i naspram tužiočeve kuće, a drugu iza ove prve kuće. Na ulazu u tuženikovo dvorište, gledano prema ulici, nalazi se pored pešačke i velika kolska kapija.

Parcele parničnih stranaka nastale su deobom osnovne katastarske parcele .. KO ... koja je do 1956. godine bila u vlasništvu dede stranaka pok. GG kada ih je poklonio sinovima. Sinu VV, tužiočevom ocu, ustupio je katastarske parcele .. i .., a sinu DD, tuženikovom ocu, katastarsku parcelu .. . Obojici sinova je bio omogućen pristup na ulicu iz svojih parcela a službenost prolaza prilikom ovog raspolaganja nije ustanovljena ni na teret ni u korist sticaoca. Službenost prolaza nije bio predmet poklona između tužioca i njegovog oca VV. Tuženikov pravni prethodnik otac DD dao je tužiocu saglasnost da na parceli u ... ulici broj .. u ... koja je širine 6 m prezida kuću na mestu starog temelja, da ulaz u kuću treba da bude sa ulice i da ima stazu pored svoje kuće širine 40 cm koja služi za prolaz kroz njegovo dvorište. Tužilac je ulaz u zgradu postovio sa dvorišne strane, a pored kuće prema susednom zemljištu tuženog ostavio stazu. Na međi između parcela stranaka nije bilo ograde, a na granici tuženikove parcele prema ulici postoji pešačka i kolska kapija kroz koju kapiju je tužilac prolazio kada je dovozio ogrev, stoku i druge stvari do ulaza u šupu traktorskom prikolicom ili teretnim vozilom, povremeno jedanput ili dva puta godišnje po odobrenju pravnih prethodnika tuženog i tuženom. Deda parničnih stranaka bi kada se posvađa sa tužiočevim ocem, a svojim sinom branio tužiocu da prolazi spornim putem. Tuženi je zbog organizovanja svadbe svog sina na parceli .. postavio nastrešnicu – metalne stubove visine oko 2m pokrivene najlonom i saopštio tužiocu da će ih posle svadbe ukloniti ali da će taj prostor zagraditi da tužilac više neće moći tuda da prolazi. Tuženi u svom dovorištu, na mestu povremenog prolaza tužioca parkira svoja dva putnička vozila pa tužilac ogrev i slične stvari od svoje dvorišne kapije transportuje građevinskim kolicima pored svoje kuće do pomoćnog objekta u dubini parcele, a kolima kada tuženi i članovi njegove porodice nisu kod kuće.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud je zaključio da tužiočev otac od svog oca GG nije stekao parcele .. i .. sa pravom stalnog, povremenog ili sezonskog kolskog prolaza preko susednih parcela i da GG prilikom raspolaganja celom parcelom deo koji je preneo tuženikovom ocu DD, sadašnju parcelu .. nije opteretio službenošću prolaza u korist parcela koje je preneo na tuženikovog oca VV, već je osnovnu parcelu podelio tako da oba dela imaju direktan pristup na ulicu, a da je tužilac do postavljanja prepreke u septembru 2013. godine prolaz preko katastarske parcele .. KO ... koristio povremeno, par puta godišnje za prevoz ogreva traktorom ili drugim teretnim vozilom jer mu je bilo udobnije da ogrev direktno sa teretnog vozila istovari u svoju šupu ali i da istu potrebu može da zadovolji istovarom na ulici i transportovanjem kroz svoju parcelu do pomoćnog objekta građevinskim kolicima.

Ovakvo činjenično stanje drugostepeni sud je utvrdio nakon održane rasprave i ocene izvedenih dokaza na osnovu člana 8. ZPP i zaključio da tužilac nije stekao službenost prolaza traktorom i transportnim vozilom preko parcele tuženog jer prolaz vozilima preko tuženikove parcele nije korišćen kao stalni, već povremeno i to samo radi lakšeg transporta ogreva u tužiočev pomoćni objekat u dubini parcele pa tuženikovo dopuštanje povremenih prolaza za određenu svrhu imaju karakter povlastice koja je opozvana stavljanjem prepreka i izjavom da će da ogradi svoju parcelu zbog čega tužilac nije stekao stvarnu službenost pa je primenom odredbi člana 49, 57. i 58. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa drugostepeni sud odbio tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog suda, pobijana odluka zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, na šta se osnovano ukazuje revizijom tužioca.

Naime, odredbom člana 49. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 60/80, 36/96, „Službeni list SRJ“, broj 29/96 i „Službeni glasnik RS“, broj 115/05) propisano je da stvarna službenost pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro) ili da zahteva od vlasnika poslužnog dobra da se uzdržava od vršenja određenih radnji koje bi inače imao pravo vršiti na svojoj nepokretnosti i da se stvarna službenost može ustanoviti na određeno vreme ili za određeno doba godine (stav 2.). Odredbom člana 53. stav 1. istog zakona propisano da se odlukom suda ili drugog državnog organa stvarna službenost ustanovljava kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimično ne može koristiti to dobro bez odgovarajućeg korišćenja poslužnog dobra, kao i u drugim slučajevima određenim zakonom, a odredbom člana 54. tog zakona da se stvarna službenost stiče održajem kada je vlasnik povlasnog dobra faktički ostvarivao službenost za vreme od 20 godina, a vlasnik poslužnog dobra se tome nije protivio (stav 1) i da se stvarna službenost ne može steći održajem ako je vršena zloupotrebom poverenja vlasnika ili držaoca poslužnog dobra, silom, prevarom i ako je službenost ustupljena do opoziva (stav 2).

U konkretnom slučaju, pravni prethodnik tužioca od 1955, a od 1985. godine i sam tužilac za prolaz do pomoćnog objekta – šupe na katastarskoj parceli .. radi prevoza ogreva i stoke u pomoćni objekat koristio je deo tuženikove parcele. Tuženi je postavljanjem nastrešnice na svojoj parceli počeo sa protivljenjem da tužilac preko njegove parcele prevozi ogrev do šupe zbog čega je tužilac i podneo tužbu u ovoj parnici za utvrđenje prava službenosti sa eventualnim zahtevom za konstituisanje prava službenosti, koji tužbeni zahtev je konačno postavio 11.01.2019. godine tako da traži utvrđenje prava službenosti. Imajući u vidu navedeno drugostepeni sud je propustio da razjasni da li je tužilac na način na koji je do 2013. godine koristio prolaz preko tuženikove parcele do svoje šupe radi dovoza ogreva ispunio uslove iz člana 54. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za sticanje prava službenosti održajem kao i u kom obimu, obzirom da se službenost može uspostaviti ne samo kao trajna već i kao privremena, sezonska.

Stoga kod utvrđenja da je tužilac koristio parcelu tuženog za prilaz do svoje šupe radi istovara ogreva to je neophodno utvrditi period i obim korišćenja tuženikove parcele sa stanovišta uslova propisanih članom 54. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa što je u konkretnom izostalo, te kako pravilna primena materijalnog prava zahteva da se činjenično stanje u tom smislu upotpuni, Vrhovni sud je u smislu člana 416. stav 3. ZPP ukinuo pobijanu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković