Nedozvoljenost revizije u imovinsko-pravnom sporu zbog vrednosti ispod cenzusa

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 824/2025
09.05.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Gordane Komnenić, Marije Terzić i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Novica Jevtić, advokat iz ..., protiv tuženih BB, V sada V1 pok. VV čiji je pravni sledbenik BB, GG, svi iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Bojanić, advokat iz ..., sada pok. DD i sada pok. ĐĐ, čiji su pravni sledbenici EE iz ... i ŽŽ iz ..., radi sticanja u zajednici, odlučujući o reviziji tuženih BB lično i kao pravnog sledbenika V sada V1 pok. VV i GG, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1780/23 od 24.10.2023. godine, u sednici održanoj 09.05.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tuženih BB i GG izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1780/23 od 24.10.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih BB i GG izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1780/23 od 24.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P 39/20 od 25.12.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezani tuženi BB, VV sada V1, GG1 sada GG iz ... kao naslednici sada pok. DD iz ... i ĐĐ iz ... da tužilji na ime njenog učešća u iznosu od 40% u izvedenim radovima na porodičnoj stambenoj kući u ... bliže opisani u izreci, solidarno isplate iznos od 1.780.640,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos počev od dana presuđenja do konačne isplate. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezani tuženi BB, VV, sada V1, GG, ŽŽ kao naslednik sada pok. tuženog DD bivšeg iz ... i sada pok. ĐĐ bivše iz ..., da tužilji na ime njenog učešća u kupovini građevinskog materijala sa udelom od 50% i to 3.000 komada crepa Kikinda i 4 palete giter-blokova 5 solidarno isplate iznos od 57.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do konačne isplate. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je utvrđeno da je tužilja po osnovu sticanja u zajednici vlasinik sa udelom od 50% na pokretnim stvarima navedenim u ovom stavu, što su tuženi BB, VV sada V1, GG, ŽŽ kao naslednik sada pok. tuženog DD i sada pok. ĐĐ, dužni da tužilji ovo pravo priznaju i iste stvari predaju tužilji u svojinu i državinu putem fizičke odnosno civilne deobe. Stavom četvrim izreke, odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1780/23 od 24.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih BB i kao pravnog sledbenika VV sada V1 i GG i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke – rešenje o troškovima postupka tako što su obavezani tuženi BB i pravni sledbenik iza pokojnog VV sada V1, GG i ŽŽ da nadoknade troškove parničnog postupka tužilji u iznosu od 89.456,00 dinara. Svaka stranka snosi svoje troškove u odnosu na tuženog EE. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženih BB i pravnog sledbenika iza sada pok. VV sada V1 i GG za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB lično i kao pravni sledbenik sada pok. VV i GG su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23).

Pravnosnažnom presudom primenom materijalnog prava iz odredbi člana 168.- 190. Porodičnog zakona, utvrđeno je da su tužilja i tuženi BB nakon zasnivanja vanbračne zajednice 1998. godine počeli da žive u ... zajedno sa njegovim roditeljima i babom i dedom sa kojima su činili kućnu ekonomsku zajednicu koja je nastavljena i nakon zaključenja braka tužilje i tuženog BB 1999. godine. U vreme zasnivanja zajednice života u ..., postojala je porodična stambena zgrada – kuća koja je bila sazidana i pokrivena, ali nije bila potpuno završena. Kuća je nakon toga dograđivana i uređivana sredstvima koja su tužilja i tuženi BB obezbedili učestvujući sa procentom od po 40% u finansiranju izvedenih radova. Pokretne stvari su stečene za vreme trajanja braka i kupljene zajedničkim sredstvima tužilje i tuženog BB.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama revizijskog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi nisu uz revizju dostavili pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Revizijom se osporova ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta je predviđena isključivo za pitanje materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi sticanja u zajednici i isplate novčane protivvrednosti podneta je 20.10.2008. godine, a vrednost predmeta spora je 1.837.640,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.