Rešenje o ukidanju presude za naknadu troškova vojnog školovanja

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenju prvostepenog suda, na osnovu ugovora od 31.08.1997. godine, tužilac je tuženom obezbedio besplatno školovanje, ishranu, obuću, odeću, školski pribor, udžbenike, mesečne novčane prihode. Tuženi se obavezao da sve razrede Vojne gimnazije završi u roku određenom propisom škole na način predviđen odredbama Zakona o vojnim školama, a da po završetku školovanja u vojnoj gimnaziji, zavisno od uspeha i potrebe službe, nastavi školovanje u Vojnoj akademiji u koju bude raspoređen, kao i da solidarno sa roditeljem potpisnikom ugovora tužiocu naknadi troškove školovanja u slučaju da izgubi pravo na dalje školovanje zbog nedovoljnog opšteg uspeha u vojnoj gimnaziji ili na vojnoj akademiji ili ako svojom krivicom izgubi status učenika ili studenta na način predviđen odredbama Zakona o vojnim školama. Tuženi je po završetku vojne gimnazije školovanje nastavio tako što je sa tužiocem zaključio ugovor o školovanju studenta Vojne akademije, Odsek ..., broj .. od 15.11.2001. godine, smer ... . Članom 3. stav 1. tačka 5. Ugovora je propisano da je student AA, dužan da Generalštabu VJ naknadi troškove školovanja u slučaju ako školovanje prekine po ličnom zahtevu, molbi. Konačnim rešenjem Vojne akademije od 12.12.2001. godine, na lični zahtev tuženog, prekinuto je njegovo školvanje i utvrđeno da su troškovi školovanja tuženog u Vojnoj gimnaziji iznosili 239.317,63 dinara, u Vojno tehničkoj akademiji 14.935,58 dinara, što ukupno iznosi 254.253,21 dinar.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da se tuženi ugovorom obavezao da završi školovanje u roku koji je propisima određen, ali da zbog zdravstvenog stanja, koje predstavlja jednu objektivnu činjenicu koja je vremenom utvrđena, nije bio u mogućnosti da ispuni obavezu koja je inače objektivno moguća. Tuženi jeste podneo molbu za prestanak školovanja, ali upravo iz zdravstvenih razloga, zbog čega je proglašen nesposobnim za vojnu službu, pa je nemogućnost ispunjenja vojne obaveze bila razlog prekida školovanja, odnosno radi se o okolnostima koje se ne mogu staviti na teret tuženom koji je proglašen nesposobnim za služenje vojnog roka i trajno nesposobnim 2008. godine, zbog svog zdravstvenog stanja. Zbog toga prvostepeni sud smatra da tuženi nije kriv za raskid ugovora o školovanju i odbija zahtev tužioca.

Drugostepeni sud nalazeći da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio zahtev tužioca zbog zastarelosti, preinačava prvostepenu presudu i usvaja zahtev sa obrazloženjem da se radi o potraživanju stečenog bez osnova za koje važi opšti rok zastarelosti od 10 godina, te da je tuženi dužan da naknadi tužiocu nalazom veštaka utvrđene troškove u visini kako je opredeljena.

Drugostepeni sud nije postupao ssglasno članu 386. i 396. ZPP, u granicama žalbenih navoda, već je svoju odluku zasnovao na primeni odredbi o zastarelosti potraživanja i primeni opšteg roka zastarelosti, iako to po prirodi stvari tužilac u žalbi protiv prvostepene presude kojom je odbijen tužbeni zahtev nije ni isticao. Ni prvostepeni sud nije tužbeni zahtev odbio zato što je potraživanje zastarelo, već sa obrazloženjem da je nastupila nemogućnost ispunjenja ugovora od strane tuženog, zaključijući da tuženi nije kriv za raskid ugovora. Drugostepeni sud to nije raspravio, a to su bili žalbeni navodi tužioca, pa se revizijom osnovano ukazuje da se ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava.

Zato je na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno kao u izreci ovog rešenja, pa će drugostepeni sud u ponovnom postupku ponovo odlučiti o žalbi tužioca, krećući se u granicama razloga navedenih u žalbi, uz pravilno ispitivanje primene materijalnog prava na sporni odnos. Odlučiće i o troškovima spora.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković