Rešenje o ukidanju drugostepene presude zbog bitne povrede postupka

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... kod ..., koga zastupa punomoćnik Rade Zatezalo, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Zoran Stevanović, advokat iz ... i VV iz ... kod ..., radi utvrđenja nedopustivosti izvršenja, odlučujući o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1288/21 od 20.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 24.11.2022. godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 1288/21 od 20.07.2021. godine i predmet VRAĆA drugostepenom sudu, na ponovno odlučivanje o žalbi tužioca.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 6611/18 od 16.09.2020. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., Opština ..., da se prema tuženima BB iz ... i VV iz ..., ..., utvrdi da je nedopušteno izvršenje određeno rešenjem Osnovnog suda u Nišu I 3515/11 od 17.08.2016. godine, radi naplate potraživanja tuženog BB, kao izvršnog poverioca, protiv tuženog VV, kao izvršnog dužnika, prodajom nepokretnosti i to: k.p. br. ..., njiva II klase, u potesu «...», površine 3359 m2, k.p. br.... /..., njiva II klase, u potesu «...», površine 2.157 m2; k.p. br. .../..., vrt I klase, u potesu «...», površine 419 m2 i k.p.br. .../..., njiva II klase u potesu «...», površine 493 m2, sve upisano u list nepokretnosti br. ... KO ..., kao neosnovan, i obavezan je tužilac da isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 105.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1288/21 od 20.07.2021. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu P 6611/18 od 16.09.2020.godine, ispravljene rešenjem Osnovnog suda u Nišu P 6611/18 od 03.11.2020. godine, tako što je utvrđeno da je nedopustivo izvršenje određeno rešenjem Osnovnog suda u Nišu I 3515/11 od 17.08.2016. godine, radi naplate potraživanja tuženog BB iz ..., kao izvršnog poverioca, protiv tuženog VV iz ..., kao izvršnog dužnika, prodajom nepokretnosti bliže navedenih u izreci presude i obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 97.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi BB iz ... je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), pa je utvrdio da je revizija prvotuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U prvostepenom postupku je utvrđeno da je tuženi VV prodao tužiocu katastarske parcele .../..., .../... i .../..., upisane u pl. ... KO ... za kupoprodajnu cenu od 10.000,00 dinara, o čemu je zaključen ugovor o kupoprodaji, overen pred Opštinskim sudom u Nišu pov Ov I br. .../... dana 07.11.2008. godine, a navedena kupoprodajna cena je isplaćena. Tužilac i tuženi VV su pred istim sudom dana 10.06.2009. godine zaključili i overili ugovor o kupoprodaji katastarske parcele broj ... upisane u pl. ... KO ..., za iznos od 10.000,00 dinara, pod brojem Ov I br. .../..., a navedena kupoprodajna cena je isplaćena. Tužilac je u državinu navedenih parcela stupio godinu dana od potpisivanja ugovora i ove parcele koristi tako što na njima seje kukuruz i pšenicu.

Tuženi BB je dana 28.04.2011. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – sudskog poravnanja, pa je Osnovni sud u Nišu doneo rešenje o izvršenju I br. 3515/11 od 22.07.2011. godine, kojim je određeno izvršenje radi naplate potraživanja izvršnog poverioca BB protiv izvršnog dužnika VV, i to zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđivanjem vrednosti i prodajom nepokretnosti, između ostalog i nepokretnosti koje su predmet navedenih ugovora. Uz navedeni predlog za izvršenje kao dokaz je podnet, pored ostalog, i prepis lista nepokretnosti br. ... KO ... od 23.03.2011. godine u kome su pomenute parcele upisane kao poljoprivredno zemljište i kao isključiva svojina tuženog VV. Po navedenim ugovorima naplaćen je porez na prenos apsolutnih prava na ukupnu vrednost nepokretnosti koja je mnogo veća od ugovorene kupoprodajne cene, a rešenjem SKN Niš od 29.02.2012. godine dozvoljen je upis prava svojine tužioca na spornim nepokretnostima na osnovu navedenih ugovora o kupoprodaji. Služba za katastar nepokretnosti je rešenjem od 21.08.2012. godine upisala zabeležbu postojanja rešenja o izvršenju I 3515/11 od 22.07.2011. godine po zahtevu koji je primljen 25.04.2012. godine.

U navedenom izvršnom postupku tuženi VV je podneskom od 28.10.2013. godine obavestio sud da je ovde sporne parcele prodao tužiocu mnogo pre podnošenja predloga za izvršenje, s tim da o tome nije dostavio dokaze. Zaključkom prvostepenog suda od 02.06.2015. godine nastavljen je postupak izvršenja, tako što je određeno izvršenje zabeležbom u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti i prodajom nepokretnosti, a zaključkom izvršnog suda od 12.01.2016. godine dodeljene su u svojinu tuženom BB sporne nepokretnosti. Tužilac je, kao treće lice, dana 08.07.2016. godine izjavio prigovor u kome je naveo da je on vlasnik spornih parcela po navedenim ugovorima o kupoprodaji, u izjašnjenju na prigovor tuženi BB je naveo da su priloženi ugovori fiktivni, pa je izvršni sud uputio tužioca da u parnici utvrdi da li je izvršenje nedopustivo.

Tužilac se izjasnio da su se parcele najpre vodile kao poljoprivredno zemljište, zbog čega je i kupoprodajna cena bila niska, a da je kasnije to zemljište prevedeno u gradsko građevinsko i utvrđen visoki porez na prenos apsolutnih prava koji je platio, a zbog čega je kasnio sa upisom u javne knjige, s tim što je opštinska uprava kasnije ispravila svoju grešku i svo zemljište u tom delu vratila kao poljoprivredno. Tuženi VV se izjasnio da je predmetne parcele prodao pre donošenja rešenja o izvršenju i da je iste prodao ispod njihove realne vrednosti jer je imao velike izdatke za renoviranje i adaptaciju svoje pekare u kojoj je izbio požar.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da tužbeni zahtev nije osnovan, jer su ugovori zaključeni između tužioca i tuženog VV fiktivni, da među ugovornim stranama nije postojala stvarna namera i volja da ove ugovore i realizuje, već da tužilac pomogne tuženom da izbegne dužničke obaveze u izvršnom postupku I br. 3515/11, da ovi ugovori kao prividni nemaju dejstvo među ugovornim stranama i da je zbog toga, na navedeni izvršni postupak bez uticaja činjenica da je tužilac na osnovu ovih ugovora izvršio upis prava svojine u katastar nepokretnosti, kao i da u vreme donošenja označenog rešenja o izvršenju tužilac nije bio upisan u javne knjige kao vlasnik, a koji upis je konstitutivnog karaktera, te je stoga prinudno izvršenje pravilno određeno na spornim parcelama, zbog čega je primenom člana 60. i člana 63. Zakona o državnom premeru i katastru, člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 66. Zakona o obligacionim odnosima odbio tužbeni zahtev.

Odlučujući o žalbi tužioca drugostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan, te je prvostepenu presudu preinačio i usvojio tužbeni zahtev u celini, smatrajući da su ugovori zaključeni u zakonom propisanoj formi, sa sudski overenim potpisima ugovarača, da je tužilac, kao kupac, tuženom VV, kao prodavcu, u potpunosti isplatio ugovorenu kupoprodajnu cenu i stupio u državinu spornih nepokretnosti pre pokretanja označenog izvršnog postupka, platio sve poreze čiji je bio obveznik, te je izvršenjem kupoprodajnih ugovora u celini i stupanjem u posed kupljenih i predatih nepokretnosti tužilac stekao pravo svojine na spornim nepokretnostima, zbog čega je nedopustivo izvršenje određeno rešenjem Osnovnog suda u Nišu I 3515/11 od 17.08.2016. godine. Po oceni apelacionog suda tužilac je dokazao da u pogledu nepokretnosti koje su predmet izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, odnosno da su sporne nepokretnosti bile njegovo vlasništvo, a ne vlasništvo tuženog VV u vreme donošenja navedenog rešenja o izvršenju, pa bi se sprovođenjem izvršenja na spornim nepokretnostima diralo u stečena imovinska prava tužioca.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno zaključio da navedeni ugovori o kupoprodaji nisu fiktivni, posebno imajući u vidu da je Apelacioni sud u Nišu ukinuo prethodnu prvostepenu presudu uz obrazloženje da su zaključeni ugovori o kupoprodaji očigledno fiktivni i nezakoniti.

Iz obrazloženja drugostepene presude proizlazi da je drugostepeni sud drugačije ocenio iskaze parničnih stranaka u odnosu na prvostepeni sud, odnosno da je poverovao iskazima tužioca i drugotuženog koji su tvrdili da su navedeni ugovori izraz stvarne volje ugovornih strana, te da je upis svojine na tužioca izvršen kasnije zbog visoko određenog poreza na prenos apsolutnih prava, koji tužilac nije mogao odmah da plati. Prvostepeni sud nije poverovao tužiocu i tuženom, jer je ocenio da je iskaz tužioca neuverljiv, nedovoljno jasan u pogledu razloga zbog kojih nije blagovremeno, odmah po kupoprodaji stupio u državinu parcela i zbog čega nije blagovremeno upisao svoje pravo svojine u katastru nepokretnosti, a da tuženi VV nije dao jasne razloge zbog kojih nije odmah po saznanju za postupak prinudnog izvršenja obavestio sud o činjenici da je prodao parcele na kojima je određeno izvršenje, već je to učinio tek naknadno, dve godine kasnije, i to na način koji dovodi u sumnju njegove namere. Međutim, drugostepeni sud nije mogao da drugačije ceni iskaze parničnih stranaka i ostale dokaze bez zakazivanja rasprave pred drugostepenim sudom i saslušanja parničnih stranaka na okolnosti zaključenja ugovora, stupanja u državinu tužioca i razloga zbog kojih nije blagovremeno platio porez na prenos apsolutnih prava, kao i razloga drugotuženog zbog kojih nije blagovremeno obavestio izvršni sud da je sporne parcele otuđio.

Pošto drugostepeni sud nije zakazao glavnu raspravu na kojoj bi nakon izvođenja potrebnih dokaza utvrdio drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana, zbog čega je revizija tuženog BB usvojena i drugostepena presuda ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja, te će oceniti da li je, radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja i drugačije ocene izvedenih dokaza potrebno zakazati raspravu pred drugostepenim sudom na kome bi ponovo bili izvedeni dokazi, u smislu člana 383. ZPP, nakon čega će, u zavisnosti od rezultata takvog postupanja, ponovo odlučiti o žalbi tužioca.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić