Odbijanje revizije u postupku donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u vanparničnom predmetu predlagača O.L. iz B., čiji je punomoćnik Đ.Ž., advokat iz B., protiv protivnika predlagača R.K. iz B., čiji je punomoćnik S.S.-A., advokat iz B., radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 10545/13 od 29.05.2014. godine, u sednici održanoj 16.06.2016. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 10545/13 od 29.05.2014. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 10545/13 od 29.05.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača pa je potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 33/12 od 09.04.2013. godine kojim je usvojen predlog predlagača i utvrđeno da navedeno rešenje zamenjuje ugovor o zakupu stana br. ... koji se nalazi na ... spratu zgrade u ... br. ... u ..., ukupne površine 84m2, koji se sastoji od dve sobe, kuhinje, kupatila sa klozetom, predsoblja, ostave, terase i podruma, koji je zaključen između predlagača kao zakupca na neodređeno vreme i protivnika predlagača, kao zakupodavca sa druge strane (stav 1. ), određeno da je predlagač dužan da protivniku predlagača plaća zakupninu u skladu sa odredbama člana 32. Zakona o stanovanju, a najkasnje do 15. dana u tekućem mesecu za protekli mesec (stav 2.), da zakupodavac i zakupac mogu jedan drugom dati otkaz ugovora o zakupu iz razloga navedenih u članu 10. Zakona o stanovanju (stav 3.), da ugovor o zakupu može prestati iz razloga navedenih u članu 9. Zakona o stanovanju (stav 4.), te da navedeno rešenje zamenjuje ugovor o zakupu spornog stana na neodređeno vreme, sve dok takav ugovor ne bude zaključen po odredbama Zakona o stanovanju (stav 5.) i obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime trošova postupka isplati iznos od 456.390,00 dinara (stav 6.).

Protiv rešenja donetog u drugom stepenu protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Predlagač je podneo odgovor na reviziju u kome je predložio Vrhovnom kasacionom sudu da odbije reviziju kao neosnovanu i potvrdi drugostepenu i prvostepenu odluku.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 399. u vezi člana 412. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. istog člana, jer pobijana odluka sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama, saglasno utvrđenom činjeničnom stanju i izvedenim dokazima. Nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji protivnika predlagača neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, A.V. je bio nosilac stanarskog prava na dvosobnom stanu br. ... u B. u ... br. ... On je preminuo 18.08.2004. godine, a predlagač O.L. je njegova kćerka i kao član njegovog porodičnog domaćinstva nastavila je da koristi navedeni stan i posle smrti svog oca, prethodnog nosioca stanarskog prava. Pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 282/07 od 23.03.2007. godine je odbijen kao neosnovan zahtev protivnika predlagača kojim je tražio da se predlagač sa svim stvarima i licima iseli iz spornog stana. Predlagač se obratila protivniku predlagača sa zahtevom da zaključe ugovor o zakupu predmetnog stana, jer nije zaključen u roku od 30 dana.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to odredbe člana 7, 8, 9, 10, 11, 32. i 34. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik RS“, br. 50/92 ... 99/11) kada su usvojili predlog predlagača.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za donošenje rešenja koji zamenjuje ugovor o zakupu stana u smislu člana 34. stav 2. Zakona o stanovanju, u situaciji kada je utvrđeno da se predlagač uselila u stan u ... br. ... nakon rođenja sina B. .... godine, od kada u stanu neprekidno živi. Okolnost da je boravište na ovoj adresi prijavila 28.07.1982, godine jedan dan nakon što se na istom stanu prijavio njen otac, ne dovodi u sumnju pravilnost zaključka nižestepenih sudova da predlagač, kao član porodičnog domaćinstva svog oca koji je bio nosilac stanarskog prava, ima pravo da koristi stan u svojstvu zakupca. Nisu osnovani navodi revizije kojima se ističe da predlagač nije bila član porodičnog domaćinstva svog oca s obzirom da je više puta menjala adrese. Ovo stoga što je na osnovu izveštaja MUP-a od 18.01.2013. godine utvrđeno da je predlagač prijavljena na adresi u predmetnom stanu počev od 28.07.1982. godine i da od tad svoje prebivalište nije menjala.

Navodi revidenta kojima se ističe da nije na pouzdan način utvrđeno na kojoj adresi je predlagač registrovana kao poreski obveznik u vezi poslovanja preduzeća D. nisu od uticaja kod ocene ispunjenosti uslova za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu predmetnog stana, budući da sticanje svojstva zakupca na stanu ne zavisi od mesta u kome je nastala obaveza plaćanja poreskih obaveza u vezi poslovanja preduzeća čiji je vlasnik zakupac, s obzirom da mesto stanovanja jednog lica može biti različito od mesta u kome to lice ima registrovano preduzeće, po kom osnovu plaća poreske obaveze.

I po shvatanju ovog suda, okolnost da je predlagač obavestila protivnika predlagača o smrti ranijeg nosioca stanarskog prava na predmetnom stanu po proteku roka od 60 dana propisanog odredbom člana 34. stav 4. Zakona o stanovanju ne isključuje pravo predlagača da nastavi sa korišćenjem tog stana u svojstvu zakupca, s obzirom da navedeni rok nije prekluzivan i kao takav ne vodi gubitku prava korišćenja stana u svojstvu zakupca.

Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjeničo stanje, pa ih ovaj sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 398. stav 2. ZPP.

Odgovor na reviziju predlagača nije bio od odlučnog značaja za revizijsku odluku, pa je ovaj sud u smislu člana 150. stav 1. ZPP odbio zahtev predlagača da joj se priznaju troškovi sastava odgovora na reviziju na teret protivnika predlagača.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, a ni oni na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.