Ukidanje presuda u sporu radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na hipotekovanoj nepokretnosti

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 764/23 od 11.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene „Eurobank Direktna“ AD Beograd za naknadu troškova žalbenog postupka.

Pravnosnažnu drugostepenu presudu blagovremenom revizijom pobija tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena „Eurobank Direktna“ je podneo odgovor na reviziju tužioca.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, založnom izjavom overenom pred Opštinskim sudom u Jagodini Ov br.7631/2009 od 25.11.2009. godine, ovde tuženi AA kao založni dužnik, bezuslovno je dozvolio da se na osnovu te izjave izvrši upis založnog prava – izvršne vansudske hipoteke u smislu člana 15. Zakona o hipoteci u korist „Eurobank EFG“ AD Beograd, kao poverioca, na nepokretnostima čiji je on vlasnik na kp. br.... po listu nepokretnosti br... KO Jagodina. Rešenjem Opštinskog suda u Jagodini br.628/09, D.br.153/09, Ino.br.39/1-XXII/09 od 26.11.2009. godine zasnovano je založno pravo – izvršna vansudska hipoteka na poslovnom prostoru na lokaciji jagodinski poslovni centar „BB“ u Jagodini, na kp.... KO Jagodina, čiji je vlasnik ovde tuženi AA iz ..., a na osnovu tapije br.463-54/05-04 od 18.04.2005. godine izdate od strane Odeljenja za urbanizam, građevinske, komunalne, stambene i imovinsko-pravne poslove Opštine Jagodina, koja tapija je uvedena u knjigu tapija u Opštinskom sudu u Jagodini br.9/05 dana 20.04.2005. godine, u korist „Eurobank EFG“ AD Beograd prema Ugovoru o kreditu br.4032492209 od 20.10.2009. godine i Ugovoru o poslovnom revolving okvirnom kreditu plus br.4032492309 od 20.10.2009. godine, na osnovu založne izjave AA iz ..., overene pred Opštinskim sudom u Jagodini dana 25.11.2009. godine u predmetu Ov 7631/09.

Pravnosnažnim rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Jagodini II 932/19 od 27.01.2020. godine, određeno je izvršenje prema izvršnom dužniku AA iz ..., na osnovu založne izjave overene pred Opštinskim sudom u Jagodini Ov br.7631/2009 od 25.11.2009. godine, a radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca „Eurobank“ AD Beograd, sada „Eurobank Direktna“ AD Beograd u iznosima navedenim u samom rešenju, i to prodajom nepokretnosti: poslovnog prostora poslovnih usluga br. poslovnog dela 1, br. ulaza 1, korisne površine 275m2, koji se nalazi u prizemlju zgrade poslovnih usluga – deo br. zgrade 2, ..., Jagodina, na kp. ..., upisane u LN br... KO Jagodina, kao i poslovnog prostora poslovnih usluga – dve kancelarije i kancelarija sa ostavom i hodnikom, br. posebnog dela 9/PK, br. ulaza 3, korisne površine 62m2, koji se nalazi u potkrovlju zgrade poslovnih usluga – deo, br.zgrade 2, ..., Jagodina, sagrađene na kp. ..., upisane u LN br... KO Jagodina i namirenjem izvršnog poverioca iz iznosa dobijenog prodajom, prenosom na račun izvršnog poverioca. Za sprovođenje izvršenja na osnovu napred navedenog rešenja određen je javni izvršitelj Zoran Dukić iz Jagodine, koji postupa u predmetu II 932/2019, a zatim javni izvršitelj Ivan Jezdović iz Paraćina, u predmetu II 856/21. Navedeno rešenje o izvršenju potvrđeno je rešenjem Višeg suda u Jagodini Gži 226/20 od 10.07.2020. godine.

Presudom Trgovinskog suda u Kragujevcu P 576/06 od 11.10.2007. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca GP „Biro inžinjering“ DOO Jagodina i VV iz ..., prema tuženima PUZ „Vihor“ i AA, pa je poništeno u celini poravnanje zaključeno između PUZ „Vihor“ Jagodina i AA iz ..., pred Opštinskim sudom u Jagodini u predmetu P 399/99 dana 09.03.2000. godine i ukinute su sve pravne posledice koje je poravnanje proizvelo. Navedenim poravnanjem PUZ „Vihor“ preneo je u svojinu tuženom AA podrum i lokale u poslovnom objektu TC „BB“ u Jagodini, u pogledu kojeg su se ovi subjekti sporili vezano za učešće u izgradnji i pravima stečenih izgradnjom. Navedena presuda potvrđena je presudom Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž 75/2010 od 08.02.2010. godine.

Rešenjem Odeljenja za urbanizam, građevinske, komunalne, stambene i imovinsko - pravne poslove grada Jagodina br. 463-31/10-04 od 26.03.2010. godine, poništena je tapija istog Odeljenja br.463-54/05-04 od 18.04.2005. godine, koja je overena u Opštinskom sudu u Jagodini dana 20.04.2005. godine a uvedena u knjizi tapija pod rednim brojem 9/2005.

Rešenjem RGZ Komisije za izlaganje podataka o nepokretnostima i pravima nad njima za grad Jagodinu br.951-7059/2006ž od 22.02.2010. godine, odbijen je prigovor GP „Biro Inžinjering“ Jagodina da se u privremenom listu nepokretnosti .. ne upiše poslovni prostor – lokali na ime AA iz ..., kao neosnovan, ali navedeno rešenje je poništeno rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja od 21.12.2010. godine i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Na zapisnisniku o usmenoj raspravi održanoj dana 03.03.2011. godine u Jagodini, a u postupku izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima upisanim u listu nepokretnosti privremeni broj .. KO Jagodina, učesnici u postupku – stranke: tužilac GP „Biro inžinjering“ DOO Jagodina, AA iz ... i PUZ „Vihor“ Jagodina, saglasili su se da se kao privatna svojina na posebnom delu poslovne zgrade – deo na lokalu br.9/PK u potkrovlju u ulici ... br.1, ulaz 3, koji se nalazi na kp. ..., objekat br.2, upisan u privremenom listu nepokretnosti .. KO Jagodina, upiše GP „Biro inžinjering“ Jagodina i stranke su se odrekle prava na izjavljivanje prigovora i žalbe na rešenje koje je doneto 03.03.2011. godine.

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 1905/17 od 06.07.2017. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca GP „Biro inžinjering“ DOO Jagodina, kojim je tražio da se poništi založna izjava tuženog AA iz ..., a u korist tuženog „Eurobank“ AD Beograd, overena kod Opštinskog suda u Jagodini pod Ov br.7631/09 od 25.11.2009. godine, kao nezakonita i zasnovana na ništavoj tapiji. Navedena presuda potvrđena je presudom Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž 5028/17 od 14.09.2017. godine.

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 4872/17 od 14.02.2019. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca „Biro inžinjering“ DOO Jagodina, kojim je tražio da se utvrdi da je ništava založna izjava tuženog AA iz ... u korist tuženog „Eurobank“ AD Beograd, overena kod Opštinskog suda u Jagodini pod Ov br.7631/09 od 25.11.2009. godine, kao nezakonita i zasnovana na ništavoj tapiji. Navedena presuda potvrđena je presudom Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž 1954/19 od 03.10.2019. godine.

Nižestepeni sudovi najpre zaključuju da je tužba tužioca dozvoljena, iako je tužilac istu podneo pre nego što je kao treće lice rešenjem javnog izvršitelja od 09.12.2022. godine, upućen na parnicu, s obzirom da novu parnicu saglasno nalogu javnog izvršitelja nije mogao pokrenuti jer je ova parnica već bila u toku. Međutim, njegov zahtev da se utvrdi da je izvršenje na nepokretnostima u pogledu kojih je konstituisana hipoteka, nedozvoljeno, neosnovan je polazeći od činjenice da je tužilac stekao pravo svojine na nepokretnostima koje su obuhvaćene založnom izjavom izvršnog dužnika, nakon zasnivanja hipoteke, pa je kao novi vlasnik dužan da trpi namirenje. S obzirom da tužilac nema pravo koje sprečava izvršenje, njegov zahtev je odbijen. Nižestepeni sudovi svoje odluke zasnovali su na odredbama članova 108, 111. i 153. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje, 113/17 -autentično tumačenje) odredbama članova 2, 3, 8. stav 1. tačka 2 i stav 2, člana 14. stav 1, 2, 3. i 4, 15. i 16, član 24. i člana 43. stav 1. i 2. Zakona o hipoteci, članova 48. i 63. Zakona o državnom premeru i katastru.

Međutim, po stanovištu Vrhovnog suda, zaključak da tužilac nema pravo koje sprečava izvršenje koje se sprovodi na osnovu založne izjave ovde tuženog AA na nepokretnostima sada upisanim u katastar nepokretnosti kao svojina tužioca, za sada je preuranjen jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Izvršni postupak započet je predlogom od 23.12.2019. godine, pre početka primene izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju objavljenih u „Službenom glasniku RS“, br.54/2019 od 26.07.2019. godine, koji se primenjuje od 01.01.2020. godine. Prema odredbi člana 167. stav 2. objavljenoj u „Službenom glasniku RS“, br.54/2019 koja nije integrisana u tekst, postupci izvršenja i obezbeđenja započeti pre dana početka primene tog zakona, okončaće se po propisima koji se primenjuju do dana početka primene ovog zakona. Iz tih razloga tužilac u izvršnom postupku koji se sprovodi na osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Jagodini od 27.01.2020. godine II 932/19, prema članu 153 Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br.106/15) nema svojstvo izvršnog dužnika kao sada upisani vlasnik založene nepokretnosti u katastru nepokretnosti, pošto to svojstvo ima zalogodavac ovde tuženi AA. Prema odredbi člana 111 stav 1 Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br.106/15) kao treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje, tužilac je imao ovlašćenje da pokrene parnicu radi utvrđenja da je izvršenje na predmetu nedozvoljeno. Iako je prema stavu 4. istog člana propisano da se na taj parnični postupak primenjuju odredbe o parničnom postupku za utvrđenje nedozvoljenosti izvršenja iz člana 81. koji se odnosi na parnični postipak koji pokreće izvršni dužnik, to ne znači da se u parnici koju treće lice pokreće radi utvrđenja da je izvršenje na predmetu nedozvoljeno, može osporavati samo potraživanje kao što to može izvršni dužniki koji parnicu pokreće na osnovu odredbe člana 81. Ovo stoga što se na sam postupak koji treće lice pokreće u smislu člana 111. ZIO, primenjuju pravila postupka iz člana 81. ali ne i razlozi zbog kojih izvršni dužnik može da pokrene ovaj postupak. Zbog toga su nižestepeni sudovi u ovoj parnici pravilno ograničili raspravljanje na utvrđenje činjenica u pogledu toga da li tužilac kao treće lice ima neko pravo koje sprečava izvršenje na založenim nepokretnostima.

Prema članu 2. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, br.115/2005 ... 83/2015), hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koja ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

To znači da promena vlasnika hipotekovane nepokrenosti ne utiče na pravo hipotekarnog poverioca na namirenje iz iste nepokretnosti. Ovo stoga što je hipoteka stvarno pravo koje tereti samu nepokretnost, a na ličnost njenog vlasnika. Samim tim, promena vlasnika nepokretnosti ne utiče na postojanje, važenje, niti ostvarivanje prava hipotekarnog poverioca sve dok hipoteka postoji.

Nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac nema pravo koje sprečava izvršenje jer je pravo svojine stekao upisom u katastar na osnovu saglasnosti koju je postigao sa AA ovde tuženim i PUZ „Vihor“ u postupku izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima upisanim u listu nepokretnosti dana 03.03.2011. godine, a nakon što je rešenjem Odeljenja za urbanizam, građevinske, komunalne, stambene i imovinsko - pravne poslove grada Jagodina br. 463-31/10-04 od 26.03.2010. godine, poništena tapija istog Odeljenja br.463-54/05-04 od 18.04.2005. godine, na osnovu koje se tuženi AA legitimisao kao vlasnik nepokretnosti koje je založio radi obezbeđenja potraživanja banke. Međutim, samo u slučaju sticanja prava svojine na osnovu pravnog posla koji je usmeren na prenos prava svojine, prema odredbi člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, potreban je upis u javnu knjigu kao način sticanja prava svojine (u užem smislu) kojim se okončava postupak prenosa prava svojine i omogućuje publicitet ovog prava. Odredba člana 20 ZOSPO, pored sticanja na osnovu pravnog posla, normira i sticanje po samom zakonu, nasleđivanjem i odlukom državnog organa, a jedan od originarnih načina sticanja svojine prema članu 21. ZOSPO je i izgradnja (stvaranje nove stvari). Iz navoda tužioca tokom postupka i dostavljenih dokaza proizlazi da je tužilac bio u sporu sa PUZ „Vihor“ Jagodina i ovde tuženim AA vezano za učešće u izgradnji i pravima stečenih izgradnjom. Poništajem tapije od 18.04.2005. godine, na osnovu koje se tuženi AA legitimisao kao vlasnik nepokretnosti rešenjem od 26.03.2010. godine, tužilac nije stekao svojinu na nepokretnostima, niti je to pravo stekao upisom svog prava svojine u katastar nepokretnosti na osnovu saglasnosti učesnika u postupku izlaganja nepokretnosti ukoliko do toga nije došlo na osnovu pravnog posla sa prethodnim vlasnikom koji je usmeren na prenos prava svojine. Međutim, utvrđenje bitne činjenice kako je tužilac svojinu stekao izostalo je. Zbog toga je preuranjen zaključak da je kao novi vlasnik nepokretnosti na kojoj je već rešenjem Opštinskog suda u Jagodini od 26.11.2009. godine, zasnovano založno pravo – izvršna vansudska hipoteka, dužan da trpi ostvarenje hipotekarnog prava i namirenje poverioca iz vrednosti založene nepokretnosti saglasno odredbi člana 153. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br.106/15).

Zbog svega navedenog, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković