Presuda Vrhovnog suda o vršenju roditeljskog prava u brakorazvodnoj parnici

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 20/24 od 17.01.2024. godine, odbijena je žalba i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom delu odluke o vršenju roditeljskog prava.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ...10/23) i ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Obrazloženje drugostepene presude sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja, pa njenim donošenjem nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zaključile brak 09.06.2012. godine i za vreme trajanja braka rođeno je troje dece, mal. VV ...2012. godine, mal. GG ...2014. godine i mal. DD ...2019. godine. Zajednica života stranaka prestala je jula 2022. godine, kada se tužilja iselila iz zajedničkog domaćinstva. Nakon što je obezbedila mesto boravka za nju i decu, tužilja je povela maloletnu decu sa sobom i od tada, u dogovoru sa tuženim, deca podjednako borave kod nje i tuženog. Po prestanku zajednice života stranaka roditelji tužilje jedno vreme nisu prihvatili njenu odluku o razvodu braka, zbog čega nije imala njihovu podršku, što je trajalo oko pola godine, a u međuvremenu su se njihovi odnosi popravili i tužilja sada ima punu podršku i pomoć primarne porodice. Ima i pomoć i podršku emotivnog partnera i njegove primarne porodice, a deca sve vreme redovno održavaju kontakte sa babama i dedama sa obe strane. Komunikacija između stranaka funkcioniše u meri koliko je potrebno radi dogovora oko dece, a deca i dalje provode vreme sa oba roditelja – jednu nedelju kod tužilje, a jednu nedelju kod tuženog. Tužilja je rođena ...1991. godine i po struci je diplomirani ... . Zaposlena je kao administrativni radnik i ostvaruje zaradu od oko 54.000,00 dinara. Njeno radno vreme je od 07,00 do 15,00 časova i radi šest dana u nedelji, što uključuje i subotu od 07,00 do 14,00 časova. Živi u kući za koju plaća zakupninu u iznosu od 120 evra mesečno, dok mesečne obaveze, u koje spadaju troškovi struje, vode, interneta i komunalija, iznose oko 5.000,00 do 6.000,00 dinara. Nepokretnost u kojoj tužilja živi sa decom je starija, prizemna, renovirana kuća u kojoj su prostorije opremljene savremenim nameštajem. Deca sa majkom spavaju u spavaćoj sobi na francuskom ležaju i dvosedu koji se razvlači, dok tužiljin emotivni partner kada boravi kod njih, spava u zasebnom krevetu. Postoje uslovi za boravak dece u ovom domaćinstvu. Tužilja ne brani tuženom da viđa decu, ne želi da se deca razdvajaju i motivisana je da joj svo troje dece bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava. Deca stranaka dobro su prihvatila majčinog emotivnog partnera i imaju pristojan odnos i uobičajenu i normalnu komunikaciju. Tuženi je rođen ...1989. godine i po struci je tehničar ..., specijalista petog stepena. Zaposlen je i ostvaruje mesečnu zaradu od 60.000,00 do 66.000,00 dinara u zavisnosti od toga koliko radnih dana ima u mesecu. Njegovo radno vreme je od 07,00 do 15,00 časova, s tim što svaki mesec radi jednu subotu, kada dobija slobodan ponedeljak. Živi u roditeljskoj kući u kojoj je živeo sa tužiljom i zajedničkom decom pre nego što je zajednica života prestala, dok roditelji ne žive sa njim, ali ima njihovu pomoć i podršku. Nepokretnot u kojoj živi novije je gradnje, sa potkrovljem, prostorije su opremljene primerenim, novim nameštajem. I kod njega postoje uslovi za boravak dece. Tuženi je teško podneo prekid zajednice života sa tužiljom i na sve načine je pokušavao da održi njihovu zajednicu života i sačuva brak. Ima emotivnu partnerku, koja ima svoje dvoje dece, sa kojom deca stranaka provode vreme. Tuženi je naveo da bi trenutno mogao da doprinosi izdržavanju maloletne dece iznosom od po 5.000,00 dinara mesečno, ukupno 15.000,00 dinara, a što i tužilja smatra da bi bilo u redu. Oba roditelja usmeravaju decu da vole i prihvate drugog roditelja i gaje kod dece ljubav prema oba roditelja. Oba roditelja poseduju adekvatne kompetencije za vršenje roditeljskog prava i poseduju materijalne uslove. Mišljenje Centra za socijalni rad Kula je da je u najboljem interesu mal. GG i mal. DD da budu povereni majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a da je u najboljem interesu mal. VV da bude poveren ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz održavanje ličnih odnosa prema predloženom modelu. S obzirom na to da ovakav predlog nije prihvaćen, određeno je kombinovano medicinsko – psihološko veštačenje, prema kome su oba roditelja motivisana da se brinu i angažuju oko dece u skladu sa sopstvenim roditeljskim kapacitetima, da su sposobni da vide razvojne i uzrasne potrebe dece i angažuju se u njihovom ispunjavanju, da je vaspitni stil kod oba roditelja u okvirima demokratskog, da su oboje emotivno topli prema deci, te da deca uvažavaju autoritete oba roditelja i prihvataju norme socijalne sredine. Pozitivan kapacitet oba roditelja jeste što nisu skloni instrumentalizaciji dece protiv drugog roditelja, uviđaju značaj uloge drugog roditelja i potrebu da deca nesmetano održavaju i razvijaju relaciju sa drugim roditeljem. Primarni interes svo troje dece je da se ne razdvajaju, da odrastaju zajedno, imajući u vidu da imaju međusobno emocionalno bliske odnose i da su upućeni jedno na drugo u pružanju podrške. S obzirom na to da zajedničko vršenje roditeljskog prava nije moguće, sudski veštaci su diskretnu prednost na planu roditeljskog funkcionisanja dali tužilji. Zaključak je da su deca više integrisana u domaćinstvo majke, da ispoljavaju nešto veću usmerenost ka majci na planu emocionalnih potreba za pažnjom, brigom, telesnom bliskošću, otvorenom komunikacijom i prihvatanjem, te da maloletnu decu stranaka treba poveriti majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz određivanje širokog modela viđanja oca sa decom, prema njihovom predlogu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, s obzirom da je utvrdio da su ispunjeni uslovi za razvod braka stranaka, zajedničku maloletnu decu stranaka poverio tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava, uredio način održavanja ličnih odnosa zajedničke maloletne dece stranaka sa tuženim i obavezao tuženog da na ime doprinosa za izdržavanje zajedničke maloletne dece za svako dete plaća po 5.000,00 dinara mesečno. Prvostepeni sud je zajedničku maloletnu decu stranaka poverio majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, jer je smatrao da je najbolji interes maloletne dece da budu poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, s obzirom na to da decu ne treba razdvajati i da su deca više integrisana u domaćinstvo majke, da ispoljavaju nešto veću usmerenost ka majci na planu emocionalnih potreba za pažnjom, brigom, telesnom bliskošću, otvorenom komunikacijom i prihvatanjem, prihvatajući nalaz i mišljenje komisije sudskih veštaka, primenom člana 6, 65, 77, 266. stav 1, 270. i 272. Porodičnog zakona.

Odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv odluke o vršenju roditeljskog prava, drugostepeni sud je žalbu odbio kao neosnovanu, smatrajući da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo, kada je zajedničku maloletnu decu stranaka poverio majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a imajući u vidu nalaz i mišljenje komisije sudskih veštak medicinsko-psihološke struke. Pri tome, drugostepeni sud je imao u vidu da je tuženi u toku postupka isticao primedbe na nalaz i mišljenje komisije sudskih veštaka, ali je smatrao da su se sudski veštaci detaljno izjasnili u vezi datih primedbi i da stoga nije bilo mesta određivanju novog veštačenja u smislu člana 271. ZPP. Drugostepeni sud je ocenio kao neosnovane i žalbene navode tuženog da prvostepeni sud nije uzeo u obzir želju mal. VV da živi sa ocem, s obzirom na to da je mal. VV u Centru za socijalni rad izrazio želju da živi sa ocem, ali da se pred sudskim veštacima izjasnio da ne želi da se odvaja od sestre i brata, sa kojima ima veoma blizak odnos, te da se u toj situaciji prvostepeni sud pravilno rukovodio najboljim interesom zajedničke maloletne dece da se ne razdvajaju i da je najbolji interes zajedičke maloletne dece da budu poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prav.

Po oceni Vrhovnog suda stav nižestepenih sudova da zajedničku maloletnu decu treba poveriti na samostalno vršenje roditeljskog prava tužilji, zasnovan je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta, propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Članom 8. stav 1. Konvencije propisano je da se države članice obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje svog identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato zakonom, bez nezakonitog mešanja, a članom 9. stav 3. propisano je pravo deteta odvojenog od jednog ili oba roditelja da redovno održava lične odnose i neposredne kontakte sa oba roditelja, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

Porodičnim zakonom propisano je da u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. stav 1).

Saglasno navedenom, najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi za procenu su, između ostalog, uzrast i pol deteta, želje i osećanja deteta, kao i potrebe deteta (vaspitne, potrebe stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i drugo).

Nižestepeni sudovi su pravilno cenili sve elemente za procenu najboljeg interesa zajedničke maloletne dece stranaka, i pravilno zaključili da je u najboljem interesu zajedničke maloletne dece stranaka da budu poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava.

Revizijom se neosnovano ukazuje da nižestepeni sudovi nisu cenili mišljenje mal. VV i da su na taj način postupili suprotno članu 12. Konvencije o pravima deteta. Naprotiv, sudovi su mišljenju mal. VV posvetili dužnu pažnju, u skladu sa njegovim godinama i zrelošću, u smislu člana 63. stav 3. i 266. stav 3. tačka 2. Porodičnog zakona, člana 12. i 13. Konvencije o pravima deteta, međutim, nižestepeni sudovi nisu bili dužni da uvaže mišljenje mal. VV da bude poveren ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, jer su procenili da to nije u njegovom najboljem interesu. Naime, mal. VV je u Centru za socijalni rad izrazio želju da živi sa ocem ali se pred sudskim veštacima izjasnio da ne želi da se odvaja od sestre i brata, sa kojima ima veoma blizak odnos, pa kako iz nalaza i mišljenja komisije sudskih veštaka proizlazi da je najbolji interes zajedničke maloletne dece stranaka da ih ne treba razdvajati, pa kako je u najboljem interesu mal. GG stare 9 godina i mal. DD starog 4 godine, da budu povereni majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a da mal. VV domaćinstvo majke doživljava kao primarnije, da u izvesnoj meri preferira majku u odnosu na oca, dominantno u domenu svojih emocionalnih potreba, to su pravilno zaključili nižestepeni sudovi da je najbolji interes zajedničke maloletne dece stranaka da se ne razdvajaju i da budu poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, pravilno ceneći sve okolnosti slučaja.

S tim u vezi, neosnovani su i navodi revizije da je trebalo izvesti dokaz saslušanjem mal. VV sa kojim od roditelja želi da živi, s obzirom na to da kada je u pitanju najbolji interes deteta da odluku ne opredeljuje samo mišljenje deteta, kao što je to napred navedeno, već i druge okolnosti. S obzirom na to da je tim organa strateljstva i komisija sudskih veštaka obavila razgovor sa mal. VV, to su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da u ovom slučaju nije potrebno posebno pribaviti njegovo mišljenje odnosno izvesti dokaz njegovim saslušanjem.

Ostalim navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, zbog čega se revizija ne može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković