Presuda Vrhovnog suda o prestanku prava stanovanja roditelja nakon izmene odluke o starateljstvu

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1917/16 od 12.09.2017. godine, izmenjena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 466/12 od 12.10.2012. godine, tako što je utvrđeno da tužena i zajedničko dete stranaka, mal. VV, imaju pravo stanovanja do punoletstva mal. deteta u stanu u ... u Ul. ... br. .../... . Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1064/20 od 11.03.2021. godine, mal. VV, rođen ... godine, poveren je ocu AA, tužiocu, na samostalno vršenje roditeljskog prava, tako da prebivalište deteta bude na adresi prebivališta oca, pa je utoliko izmenjena ranija sudska odluka u delu koji se odnosi na vršenje roditeljskog prava. Mal. VV sa ocem živi u ..., a u predmetnom stanu i dalje živi tužena koja odbija da se iz njega iseli i dozvoli tužiocu da uđe u posed stana.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca usvojili, primenom odredbe člana 194. stav 1. Porodičnog zakona, nalazeći da je pravo tužene da stanuje u predmetnom stanu prestalo donošenjem odluke Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 231/12 od 09.06.2021. godine, kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1064/20 od 11.03.2021. godine, o poveravanju mal. deteta ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, pa je na taj način otpao i pravni osnov tužene da stanuje u tužiočevom stanu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Pravo stanovanja (habitatio), propisano je odredbom člana 194. Porodičnog zakona, tako što dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj deteta, ako dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu (stav 1.). Pravo stanovanja traje do punoletstva deteta (stav 2.).

Konvencija o pravima deteta (''Službeni list SFRJ''-međunarodni ugovori, br. 15/90, 4/96, 2/97), u odredbama članova 27. stav 1. i 2., propisuje da države članice priznaju pravo svakog deteta na životni standard primeren fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i društvenom razvoju deteta, a da roditelj ili druga lica odgovorna za dete imaju prvenstveno odgovornost da, u okviru svojih sposobnosti i finansijskih mogućnosti, obezbede životne uslove potrebne za razvoj deteta.

U konkretnom slučaju, tužena ne vrši roditeljsko pravo nad mal. detetom parničnih stranaka pošto je ono, pravnosnažnom sudskom odlukom, povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, tužiocu. Pravo stanovanja ustanovljeno odredbom člana 194. Porodičnog zakona, predstavlja zakonodavnu meru za ostvarivanje prava deteta na dom kako bi se obezbedili životni uslovi potrebni za razvoj deteta, zajemčeni članom 27. stav 1. i 2. Konvencije o pravima deteta. Odgovornost za obezbeđenje takvih uslova kojima će detetu biti pružen životni standard primeren fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i društvenom razvoju deteta, prvenstveno snose roditelji deteta. Dakle, roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo nema pravni osnov za konstituisanje prava stanovanja na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj deteta, što je ovde slučaj. Zbog toga, tužena neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Ukazivanjem u reviziji da tužilac nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje prestanka prava stanovanja tužene, u smislu odredbe člana 194. stav 2. Zakona o parničnom postupku, tužena ukazuje na pogrešnu primenu te odredbe Zakona što predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Međutim, ne radi o bitnoj povredi zbog koje revizija može da se izjavi na osnovu odredbe člana 407. stav 1.tačka 2. Zakona o parničnom postupku, niti se radi o bitnij povredi koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, u smislu tačke 3. te odredbe Zakona, pa su ti navodi revizije bez uticaja na odlučivanje.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković