Odbačena posebna revizija u sporu za naknadu štete zbog podeljene odgovornosti

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1908/21 od 02.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužilaca i tuženog i potvrđena navedena prvostepena presuda u ožalbenom delu (od prvog do petnaestog stava izreke). Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe čl. 403. i 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP.

Pravnosnažnom presudom donetom u ovom slučaju odlučeno je o zahtevima tužilaca za naknadu materijalne i nematerijalne štete nastale smrću GG, sina tužilaca AA i BB i brata tužioca VV, koji je bio zaposlen kod tuženog i stradao 27.04.2017. godine prilikom izvršavanja radnog zadatka. Nižestepeni sudovi su, pošavši od odredaba Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, utvrdili niz propusta tuženog, između ostalog da nije osposobio sada pokojnog radnika da izbegne visok rizik kada se nađe u opasnoj zoni kretanja unazad kamiona-kipera od kojeg je i nastala smrtna povreda, nije vršio proveru osposobljenosti radnika, nije predvideo konkretne mere i procedure za bezbedan i zdrav rad na nastali rizik, niti vršio kontrolu primene propisanih i predviđenih mera i zaključili da je tuženi odgovoran za štetni događaj. Međutim, nižestepeni sudovi su utvrdili i da je sada pok. GG doprineo nastanku štetnog događaja sa 50%, jer nije imao smetnji da zaključi da nameravanu radnju pretrčavanja iza zadnje strane kamiona koji se kretao unazad ne može izvršiti na bezbedan način. Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova u primeni materijalnog prava iz odredaba čl. 192. i 205. Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na podeljenu odgovornost za štetu, kao i to da se naknada štete individualizuje i podleže pravilima o srazmernom umanjenju kod postojanja podeljene odgovornosti za štetu nastalu u okolnostima konkretnog slučaja, te da su pobijanom presudom sudovi odlučili odgovarajućom primenom materijalnog prava prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se u postupku po reviziji ne može osporavati, to u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja iz člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi s članom 413. ZPP, pa je utvrdio da je revizija tužilaca nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, tužba radi naknade štete podneta je 27.09.2019. godine. Tužioci se u sporu nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP, zbog čega se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog od tužilaca zasebno.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora - pobijanog dela ni za jednog od tužilaca očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić