Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u postupku eksproprijacije

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu protivnik predlagača je izjavio blagovremenu reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga, pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.

Pravnosnažnim rešenjem utvrđena je novčana naknada za eksproprisano zemljište, po vrsti građevinsko zemljište van granica građevinskog zemljišta, i obavezan je protivnik predlagača da isplati predlagaču kao vlasniku eksproprisane parcele novčanu naknadu čija je visina utvrđena prema tržišnoj vrednosti, iz nalaza i mišljenja sudskih veštaka građevinske struke. Ovo zbog toga što je predmetno zemljište, iako se u vreme eksproprijacije u katastru vodilo i faktički koristilo kao poljoprivredno zemljište, postalo građevinsko zemljište stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora auto- puta E-761, deonica Pojate-Preljina („Službeni glasnik RS“ broj 10/2020, koja je stupila na snagu 13.02.2020.godine) kao planskog dokumenta, a pre pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji od 12.03.2020. godine, što je upisano i u Katastar nepokretnosti.

Revident osporava procenu naknade za eksproprisano zemljište kao građevinsko i datu od strane sudskog veštaka.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima predlagača, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada je planskim dokumentom izvršena promena namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, u konkretnom slučaju obuhvaćeno je prostornim planom područja posebne namene za linijski infrastrukturni objekat. Takođe, i kod odmeravanja visine naknade za eksproprisano zemljište pobijanom odlukom nije se odstupilo od prihvaćenog stava iskazanog u pravnosnažnim sudskim odlukama. Prema razlozima odluke, niti prema razlozima revizije, nema potrebe za novim tumačenjem prava.

Zbog toga nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP i članom 30. stav 2. ZVP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 27. stav 2. i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88, „Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/2014, 6/2015, 106/2015, 14/2022), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, koji se primenjuje u ovom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

S tim u vezi, na revizijski postupak u ovoj pravnoj stvari shodno se primenjuje imovinski cenzus za izjavljivanje revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Inicijalni akt - predlog u ovoj pravnoj stvari podnet je 10.08.2020. godine i pobijana vrednost predmeta postupka je 1.303.200,00 dinara. Ovaj iznos je prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja predloga ispod novčanog iznosa za dozvoljenost revizije propisanog citranim članom 403. stav 3. ZPP, zbog čega revizija protivnika predlagača nije dozvoljena.

Na osnovu navedenog, primenom člana 413. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP i članom 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković