Utvrđivanje svojstva zakupca na neodređeno vreme na državnom stanu

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4784/22 od 31.08.2023. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke, te je odbijen, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz člana 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. istog Zakona.

Predmet pravne zaštite je tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje prava zakupa na neodređeno vreme i svojstva zakupca na neodređeno vreme na spornom stanu za koji, i ako je uvedena u državinu 2004. godine, nikada nije zaključila ugovor o zakupu, niti je doneto rešenje o zameni stana koji je inače dobila rešenjem Savezne Vlade, Komisije za stambena pitanja 1996. godine, niti je doneta odluka o dodeli spornog stana tužilji u zakup na neodređeno vreme. Pravo zakupa na stanu se može steći jedino useljenjem u stan na osnovu akta davaoca stana na korišćenje, odnosno na osnovu ugovora o korišćenju stana, što ovde nije slučaj.

Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, kao i razloge nižestepenih sudova, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijom tužilje se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što u revizijskom postupku nije dozvoljeno, na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 404. stav 2. tog Zakona.

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 23.04.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je označena na iznos od 500.000,00 dinara, što po kursu evra na dan podnošenja tužbe (1 evro=118,1377 dinara) iznosi 4.232,55 evra.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na nenovčano potraživanje u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužilje je nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković