Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Milinčić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., Grad ..., čiji je punomoćnik Ivan Krunić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1051/23 od 24.10.2023. godine, u sednici održanoj 09.05.2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1051/23 od 24.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P 2658/19 od 07.12.2022. godine stavom prvim izreke delimično je usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljeni strah iznos od 150.000,00 dinara i na ime povrede časti i ugleda 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na dosuđene iznose počev od dana donošenja prvostepene presude do isplate. Stavom drugim izreke delimično je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah isplati iznos od još 50.000,00 dinara i na ime povrede časti i ugleda iznos od još 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na označene iznose od dana donošenja prvostepene presude do isplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Čačku Gž 1051/23 od 24.10.2023. godine u delu koji se revizijom pobija, preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku P 2658/19 od 07.12.2022. tako što je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenog straha iznos od 150.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, odbijen u celosti, tužena obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 124.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, a tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 34.200,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga, a na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku – ZPP(„Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/23 – dr.zakon), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbama člana 468. stavova 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovom sporu, radi naknade nematerijalne štete u traženoj visini od 150.000,00 dinara, podneta je 05.12.2019. godine, tužbeni zahtev opredeljen 24.06.2022. godine glasi na ukupno 350.000,00 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog vanrednog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije (dinarska protivvrednost od 40.000,00 evra), ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP), određeno da revizija nije dozvoljena, kao što je to slučaj kada se revizijom pobija odluka o troškovima postupka ili kamati kao sporednim potraživanjima, odluka u sporovima male vrednosti kao što je konkretan spor, u parnicama zbog smetanja državine ili ako je posebnim zakonom propisano da revizija protiv odluke u određenoj vrsti spora nije dozvoljena. Kako je u konkretnom slučaju preinačena prvostepena odluka u sporu male vrednosti za koji je posebnom odredbom Zakona o parničnom postupku određeno da revizija nije dozvoljena, nema mesta primeni opšte odredbe iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o dozvoljenosti revizije u slučaju preinačenja.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković