Naknada za faktičku eksproprijaciju zemljišta zauzetog izgradnjom javnog puta

Presudom Apelacionog suda u Nišu 45 Gž 4797/24 od 14.11.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom presudom pravnosnažno je usvojen zahtev tužilaca da se tuženi obaveže na isplatu iznosa od po 5.980,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.09.2024. godine do isplate, za faktički zauzet deo poljoprivrednog zemljišta kp. br. .. KO ... i utvrđeno da je tužena imalac prava javne svojine na faktički zauzetom delu poljoprivrednog zemljišta kp. br. .. KO ... u merama i granicama navedenim u izreci prvostepene presude i ovlašćena da izvrši upis navedenog prava. Odluka je doneta na osnovu utvrđenih činjenica i to da su tužioci upisani kao imaoci prava svojine u udelu po ½ na k.p. br. .. dok je tužena upisana na kp. br. .. u udelu od 1/1, sa oblikom svojine javna. Nema dokaza o vođenom upravnom postupku za parcelu tužilaca i isplaćenim naknadama niti su pronađeni podaci da je navedena parcela obuhvaćena eksproprijacijom prilikom izgradnje puta u Tešici. Sprovedenim geodetskim veštačenjem, utvrđeno je da je tužena izgradnjom nekategorisanog puta na kp. br. .. KO ... izvršila zauzeće dela kp. br. .. u površini od 46 m2, u merama i granicama kako je veštak naveo. Tržišna vrednost poljoprivrednog zemljišta procenjena je od strane veštaka poljoprivredne struke i iznosi 260 dinara po kvadratnom metru, pa tržišna vrednost zauzetog dela zemljišta tužioca iznosi ukupno 11.960,00 dinara odnosno srazmerno udelima tužilaca od po ½, za svakog tužioca po 5.980,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužene u ovom sporu nije dozvoljena.

U sporovima za isplatu naknade za zemljište koje je bez sprovedenog upravnog postupka i postupka određivanja naknade de facto oduzeto od njegovog vlasnika i izvršeno zauzeće izgradnjom javnog puta, postoji ujednačena sudska praksa po pitanju pasivne legitimacije i visine naknade. Obveznik isplate naknade i pasivno legitimisana u tom sporu je jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi faktički oduzeto zemljište, kao titular prava javne svojine na javnoj površini-putu, kao dobru u opštoj upotrebi u smislu člana 10. Zakona o javnoj svojini, a visina naknade se određuje po tržišnoj vrednosti zemljišta u skladu sa članom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju i člana 58. Ustava Republike Srbije. Navodima revidenta ukazuje se na pogrešno utvrđeno činjenično stanje ( da se radi o neasfaltiranom putu koji se može vratiti u prvobitno stanje), što nije pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 12.10.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 5.980,00 dinara po tužiocu.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi cenzus iz odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, to je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković