Nedozvoljenost revizije u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Pravnosnažnim rešenjem utvrđena je naknada za eksproprisano građevinsko zemljište i obavezan je protivnik predlagača da isplati predlagaču kao bivšem vlasniku eksproprisanih parcela, kao i za biljne zasade koji se nalaze na paraceli, novčane naknade čija je visina utvrđena iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke. Ovo zbog toga što je predmetno zemljište iako se u vreme eksproprijacije u katastru vodilo i faktički koristilo kao poljoprivredno zemljište, postalo građevinsko zemljište stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E-761, deonica Pojate-Preljina („Službeni glasnik RS“, br. 98/2013 i 10/20), kao planskim dokumentom a pre pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji od 11.12.2021. godine.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana pravnosnažna odluka u skladu sa praksom i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom u situaciji kada je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, a ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti (članovi 83. stav 2. i 88. Zakona o planiranju i izgradnji). Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke ovog suda i nižestepenih sudova jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, budući da pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, Zakonom o parničnom postupku – ZPP su propisani uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku, onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava. Predlagač revizijom osporava drugostepeno rešenje u delu kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer protiv rešenja kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka primenom procesnih odredbi ZPP-a ne može da se izjavi posebna revizija.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizijama predlagača i protivnika predlagača, kao izuzetno dozvoljenim primenom člana 404. stav 1. Zakonom o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije predlagača i protivnika predlagača u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu članova 27. stav 2. i 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 2. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Predlog radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost podnet je 24.05.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 220.387,44 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom radi o imovinskopravnom postupku, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja predloga ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija protivnika predlagača nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Prema članu 28. ZPP, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev. Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.

Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija predlagača izjavljena protiv drugostepene odluke u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju koje ne čini glavni zahtev. Takođe, primenom člana 420. stav 1. ZPP, revizija se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno okončava. Dakle, revizija je izjavljena protiv rešenja kojim se postupak pravnosnažno ne okončava jer se o zahtevu za naknadu troškova odlučuje u presudi ili rešenju kojim se okončava postupak na osnovu člana 163. stav 4. ZPP-a. Imajući u vidu navedeno revizija predlagača protiv ove odluke nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković