Presuda Vrhovnog suda o zastarelosti potraživanja iz ugovora o kreditu

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenim primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...10/23), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između pravnog prethodnika tužioca i pravnog prethodnika tuženog, sada pok. BB, zaključen je ugovor o gotovinskom kreditu dana 16.08.2007. godine, kojim je korisniku kredita odobren kredit u iznosu od 200.000,00 dinara, što je iznosilo 2.513,38 evra, po kupovnom kursu banke za devize, sa periodom otplate od 72 meseca, odnosno šest godina, s tim da je prva rata dospevala 16.09.2007. godine. Pravni prethodnik tuženog preminuo je ...2011. godine i rešenjem Osnovnog suda u Valjevu O 1885/11 od 25.11.2011. godine, tuženi je oglašen za jedinog naslednika. Nakon smrti korisnika kredita nisu vršene uplate na ime dospelih rata, a tužba je podneta 10.06.2022. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, ocenivši kao osnovan prigovor zastarelosti potraživanja tuženog, primenom odredbi člana 371. i 361. Zakona o obligacionim odnosima, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, usvojio tužbeni zahtev, smatrajući da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je prigovor zastarelosti potraživanja ocenio kao osnovan i da se opšti rok zastarelosti od 10 godina u smislu člana 371. ZOO ima računati počev od 16.07.2011. godine, shodno članu 13. Ugovora o kreditu u kome stoji da se ugovor jednostrano raskida i ostatak dospelih anuiteta odmah naplaćuje ukoliko korisnik ne plati jednu ratu (što se prvi put desilo dana 16.07.2011. godine) u roku od 30 dana od dana dospeća iste. Stanovište prvostepenog suda, po nalaženju drugostepenog suda je pogrešno, imajući u vidu da je ugovor zaključen na period od šest godina, što znači da je rok otplate istekao 16.08.2013. godine, te se ima smatrati da je počev od tog datuma potraživanje tužioca dospelo, i rok zastarelosti od 10 godina istekao bi 16.08.2023. godine, pa kako je tužba podneta 10.06.2022. godine, pre isteka navedenog roka, to utuženo potraživanje po osnovu predmetnog ugovora o kreditu nije zastarelo.

Vrhovni sud nalazi da se osnovano revizijom ukazuje da je pobijana drugostepena odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 371. Zakona o obligacionim odnosima propisan je opšti rok zastarelosti od 10 godina i on počinje da teče na osnovu člana 361. stav. 1. ZOO posle prvog dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze.

U konkretnom slučaju, ugovor o gotovinskom kreditu zaključen 16.08.2017. godine, između pravnih prethodnika parničnih stranaka, u članu 13. predviđa da banka utvrđuje prestanak ugovora o kreditu i traži naplatu preostalog neotplaćenog potraživanja, ukoliko korisnik upotrebi sredstva kredita suprotno nameni iz člana 1. ovog ugovora, ne plati jedan anuitet u roku od 30 dana od dana dospeća istog; i ne ispunjava ostale obaveze preuzete ovim ugovorom. Shodno članu 6. ugovora o kreditu, anuiteti dospevaju na naplatu do 16.-og u mesecu. U toku postupka nije bilo sporno da nakon smrti pravnog prethodnika tuženog dana ...2011. godine nije bilo plaćanja po navedenom osnovu.

Pošto je osnov potraživanja tužioca prema tuženom dug iz ugovora o gotovinskom kreditu, kao vrsti bankarskog poslovanja koji je zaključen u smislu člana 1065. ZOO, imajući u vidu da Zakon o obligacionim odnosima ne propisuje poseban rok zastarelosti za potraživanje iz ugovora o kreditu, po oceni Vrhovnog suda, pravilno je stanovište da se na konkretno potraživanje ima primeniti opšti rok zastarelosti od 10 godina u smislu člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, i pravilno je prvostepeni sud zaključio da je taj rok protekao. Naime, saglasno odredbi člana 13. ugovora o kreditu banka je imala pravo da traži naplatu preostalog – neotplaćenog potraživanja čim korisnik kredita ne plati jedan anuitet u roku od 30 dana od dana dospeća istog, i kako od dana ...2011. godine nije bilo plaćanja po navedenom osnovu, a anuiteti dospevaju na naplatu do 16.-og u mesecu, to je banka imala pravo da zahteva ispunjenje obaveze 30.06.2011. godine. Sledom navedenog, kako je u konkretnom slučaju, početak roka zastarelosti nastupio dana 30.06.2011. godine, tj. prvog dana posle dana kada je banka imala pravo da zahteva ispunjenje obaveze, a tužba podneta 10.06.2022. godine, dakle posle isteka roka od 10 godina, to proizlazi da je prigovor zastarelosti osnovan, kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud.

Kako je povodom revizije tuženog preinačena pobijana drugostepena presuda i odbijena žalba tužioca, to je drugostepena presuda preinačena i u pogledu odluke o troškovima, tako što je potvrđena i odluka o troškovima prvostepenog postupka primenom člana 165. stav 2. ZPP.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu, na osnovu članova 153. stav 1, 154. stav 2. i 163. stav 2. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi revizijskog postupka. Visina je odmerena na ime traženih troškova i to: za sastav revizije 27.000,00 dinara, kao i na ime sudskih taksi za reviziju 25.485,00 dinara i revizijsku odluku 38.227,00 dinara, odmereno prema prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata važećoj na dan preduzimanja parničnih radnji i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama.

Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković