Presuda Vrhovnog suda o izmeni odluke o izdržavanju deteta

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tužene, zahtevajući naknadu za sastav tog odgovora.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...10/23), u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/2005...6/2015), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tužene ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 470/24 od 06.03.2025. godine, tužena je obavezana da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne AA plaća 20 % od svoje mesečne zarade po odbitku poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, počev od 06.02.2024. godine pa ubuduće. U to vreme tužilja je imala 16 godina i pohađala je prvi razred srednje ... škole u ..., dok sada ima 17 godina i pohađa ... školu u ..., gde je ostvarila pravo na domski smeštaj, koji, na mesečnom nivou, košta oko 12.000,00 dinara. Živi u zajednici sa ocem koji je penzioner i ostvaruje mesečnu penziju od 29.000,00 dinara. Tužena ima 49 godina, zaposlena je i mesečno zarađuje u proseku oko 65.000,00 dinara. Otplaćuje kredit a rata iznosi 37.000,00 dinara. Živi u zajednici sa prijateljem u njegovoj kući gde stanarinu, zajedno sa troškovima, plaća 50 eura. Nema druge dece, niti imovine na svom imenu, a boluje od povišenog krvnog pritiska. U odnosu na vreme donošenja prethodne odluke prilike su se promenile pošto tužilja sada pohađa srednju školu u drugoj sredini u kojoj mora da boravi u domu učenika što iziskuje dodatne troškove, dok je pravnosnažnom presudom P2 284/24 od 09.09.2024. godine ukinuta obaveza plaćanja zakonskog izdržavanja od strane tužene za punoletnog sina GG počev od 10.07.2024. godine. Potrebe maloletne tužilje na mesečnom nivou su oko 15.000,00 dinara za ishranu, sredstva za ličn higijenu oko 3.000,00 dinara, a za garderobu oko 5.000,00 dinara. Visina mesečne naknade za izdržavanje hranjenika po rešenju Ministra rada i socijalne politike iznosi 50.368,00 dinara mesečno počev od januara 2025. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje usvojili primenom odredbe člana 160, 161., 162. i 164. i Porodičnog zakona i člana 27. stav 1. i 2. Konvencije o pravima deteta nalazeći da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za izmenu ranije odluke u pogledu visine izdržavanja jer je došlo do povećanja nužnih troškova izdržavanja maloletne tužilje koja sada pohađa srednju školu u drugoj sredini u kojoj mora da boravi u dom učenika, što joj stvara dodatne troškove, dok je, s druge strane, ukinuta obaveza izdržavanja za punoletnog brata tužilje od strane tužene koja je do ukidanja opterećivala njenu zaradu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona, propisano je da visina izdržavanja može da se smanji ili poveća ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Na osnovu odredbe člana 154. stav 1. istog Zakona, maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Kriterijumi određivanja izdržavanja propisani su u odredbi člana 160. Porodičnog zakona, tako što se izdržavanje određuje prema potreba poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2). Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 4.). Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju, kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom (stav 4.).

U konkretnom slučaju, od donošenja prethodne odluke o obavezi tužene da izdržava maloletnu tužilju, prilike su se promenile utoliko što maloletna tužilja sada ima dodatne troškove za školovanje na ... školi u ..., gde je ostvarila pravo na domski smeštaj koji, na mesečnom nivou, košta oko 12.000,00 dinara, dok je ukinuta obaveza tužene da doprinosi izdržavanju još jednog deteta, tako da ona sada obavezu izdržavanja ima samo prema maloletnoj tužilji. Imajući u vidu potrebe poverioca izdržavanja i mogućnosti dužnika izdržavanja, te da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj, dužnik izdržavanja, u smisl odredbe člana 162. stav 3. Porodičnog zakona, po oceni Vrhovnog suda, pobijana odluka doneta je pravilnom primenom materijalnog prava, jer priznati iznos izdržavanja obezbeđuje ostvarivanje egzistencijalnih potreba maloletne tužilje, dok, istovremeno ne ugrožava egzistenciju tužene, kao dužnika izdržavanja. S tim u vezi, tužena neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Troškovi na ime angažovanja punomoćnika, advokata za sastav odgovora na reviziju, tužilji nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković