Presuda Vrhovnog suda o merama zaštite od nasilja u porodici

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 194/23 od 02.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – dr. Zakon) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tuženih na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda, budući da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim VV bila u vanbračnoj, a potom u bračnoj zajednici počev od 2006. godine sa prekidima, u kojoj je rođen maloletni BB ...2017. godine. Tužilja je trpela psihičko nasilje od tuženog VV koji je po prirodi agresivan, a njihovi odnosi su se intenzivno poremetili u decembru 2021. godine. Tuženi VV je 03.01.2022. godine u večernjim satima vređao tužilju, bacao stvari po kući, u prisustvu maloletnog BB koji je plakao, a kada je tužilja krenula sa detetom na spavanje naredio joj je da spakuje svoje stvari, napusti kuću i da se više ne vraća. Kada je tužilja izašla iz kuće, tuženi VV je istrčao, došao do automobila, počeo da ga šutira, udara po staklu, pa je tužilja iz straha da se maloletni BB ne povredi, izašla iz kola u nameri da ga izvadi iz dečjeg sedišta, kada ju je svekar tužilje, tuženi GG uhvatio za jaknu, gurnuo pa je tužilja pala na ulicu, za to vreme je maloletno dete sve vreme plakalo i vrištalo. Tuženima su rešenjima Osnovnog suda u Kragujevcu određene hitne mere zabrane prilaska i kontaktiranja tužilje. Nadležni organ starateljstva se u izveštaju od 10.02.2022. godine izjasnio da je celishodno usvajanje privremene mere, pa je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu P2 12/2022 od 29.03.2022. godine usvojena privremena mera i tuženima zabranjeno da se tužilji približavaju na rastojanju manjem od 100 metara na svakom mestu i u svako vreme na teritoriji Republike Srbije, kao i da je na bilo koji način dalje uznemiravaju.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev nalazeći da ponašanje tuženih kritičnom prilikom prema tužilji ima obeležja nasilja u porodici u smislu člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, te da izrečena mera zaštite predstavlja adekvatnu i svrsishodnu meru kojom se mogu stvoriti uslovi za za prevenciju ponavljanja nasilja i obezbeđenja spokojstva i bezbednosti žrtve nasilja u porodici.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovano se revizijom tuženih ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Nasilje u porodici definisano je članom 197. Porodičnog zakona, tako što je u stavu 1. propisano da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno stanje i spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Pored toga, u članu 198. stav 1. navedenog zakona protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojim se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice, dok je u stavu 2. tačka 5. propisano da mera zaštite od nasilja u porodici jeste zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice, pri čemu se mere zaštite od nasilja mogu odrediti u trajanju od najviše godinu dana (stav 3.).

Sledom navedenog, nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice, za koje da bi bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici nije neophodan određeni kontinuitet (trajnost takvog ponašanja), već je u određenim situacijama dovoljan i jedan akt ponašanja koji ima karakter nasilja u porodici. Pored toga, neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje što podrazumeva da se svako ponašanje koje odstupa od standarda normalnog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice mora kvalifikovati kao drsko, bezobzirno, odnosno zlonamerno ponašanje. Komponente nasilja u porodici i njegova suštinska obeležja koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja utvrđuje sud imajući u vidu sve objektivne i subjektivne, kao i specifične okolnosti svakog konkretnog slučaja. Ispoljeno ponašanje tuženih u incidentu koji se dogodio 03.01.2022. godine, ima sva obeležja nasilja u porodici, pa imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, izricanje ove mere zaštite od nasilja u porodici neophodno je kako bi se tužilji pružila zaštita i obezbedili mir i spokojstvo za određeni vremenski period i kao takva predstavlja adekvatnu meru zaštite od nasilja prema utvrđenoj vrsti i obimu nasilja.

Navodima revizije osporava se pravilna primena materijalnog prava, a zapravo se navodi revizije odnose posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po mišljenju revidenata nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Međutim, ovi navodi nisu osnovani i ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude, u pogledu primene materijalnog prava sadržanog u navedenim odredbama Porodičnog zakona, koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili odlučujući o određivanju predložene mere zaštite od nasilja u porodici. Zato su kao neosnovani ocenjeni svi revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, dok osporavanje pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Osim toga, revizijskim navodima se ponavljaju navodi žalbe, koje je drugostepeni sud cenio i pravilno zaključio da su neosnovani.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić