Naknada štete zbog umanjenja vrednosti privremeno oduzetog vozila od države

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, putničko motorno vozilo BMW .., teget boje u vlasništvu tužioca je prilikom preuzimanja radnji pregledanja lica i prtljaga od strane MUP-a RS PU Vranje oduzeto od njegovog prijatelja BB, o čemu je izdata potvrda o privremeno oduzetim predmetima Ku ../09 od 12.07.2010. godine. Predmetno vozilo je oduzeto jer je postojala osnovana sumnja da je tužilac isto kupio novcem pribavljenim izvršenjem krivičnog dela razbojništva. Presudom Višeg suda u Vranju K 118/12 od 13.03.2014. godine, a koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Nišu Kž 600/14 od 09.06.2014. godine samo u pogledu odluke o izrečenoj kazni, a ukinuta za troškove postupka, tužilac je kao okrivljeni oglašen krivim da je zajedno sa VV kao saizvršiocem 07.10.2009. godine izvršio krivično delo razbojništva. Istom presudom odbijen je predlog tužilaštva da se od tužioca trajno oduzme sporno putničko vozilo u vidu koristi proistekle izvršenjem krivičnog dela. Na osnovu zahteva tužiočevog branioca za predaju putničkog automobila Viši sud u Vranju je doneo rešenje K 118/12 od 30.06.2014. godine kojim je predmetno vozilo vraćeno tužiocu zajedno sa ključevima, saobraćajnom dozvolom, obzirom da navedeno vozilo nije trajno oduzeto po okončanju krivičnog postupka protiv tužioca. Veštačenjem veštaka za oblast mašinske struke utvrđen je ukupan gubitak vrednosti predmetnog vozila od trenutka prinudnog oduzimanja od strane policije 11.07.2010. godine do vraćanja 30.06.2014. godine koji se ogleda u gubitku vrednosti vozila usled amortizacije u iznosu od 418.669,34 dinara kao i u gubitku vrednosti usled stanja vozila, totalne štete u iznosu od 413.645,31 dinar što iznosi ukupno 832.314,65 dinara.

Tužilac u ovoj parnici od tužene traži naknadu štete zbog smanjene vrednosti vozila u iznosima kako je to utvrđeno veštačenjem i to po osnovu amortizacije za vreme dok se nalazilo kod tužene i po osnovu gubitka vrednosti zbog stanja – oštećenja vozila za to vreme. Prvostepeni sud nalazi da postoji odgovornost tužene za štetu koju je tužilac pretrpeo neosnovanim oduzimanjem vozila, pa je tužbeni zahtev usvojio u celini. Međutim, drugostepeni sud smatra da bez obzira što je tužena bila dužna da obezbedi čuvanje vozila za vreme dok se nalazilo kod nje po osnovu privremenog oduzimanja u krivičnom postupku, u ovom slučaju tužena nije odgovorna za štetu jer tužilac nije pružio niti predložio dokaze radi utvrđivanja vrednosti i stanja vozila u momentu kada je ono oduzeto, a bez toga nije bilo moguće utvrditi visinu štete. Zbog toga je preinačena drugostepena odluka i tužbeni zahtev tužioca odbijen.

Ovakav zaključak drugostepenog suda se za sada ne može prihvatiti kao pravilan.

Prema potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od 12.07.2010. godine na osnovu člana 82. tada važećeg ZKP („Službeni list SRJ“ br. 70/2001... „Službeni glasnik RS“ broj 58/2004) privremeno je oduzeto putničko motorno vozilo čiji je vlasnik bio tužilac. U potvrdi nije naznačeno stanje vozila ali je veštak u svom nalazu i mišljenju koji je tužilac dostavio uz tužbu primenom člana 261. stav 1. ZPP naveo godinu proizvodnje vozila, njegovu starost u vreme oduzimanja, njegovo stanje u vreme vraćanja, te gubitak vrednosti vozila u periodu dok se isto nalazilo kod tužene po dva osnova, kako je napred navedeno. U odgovoru na tužbu tužena je osporila pomenuti nalaz i mišljenje jer isti nije urađen od strane suda, odnosno nije rađen po nalogu suda iz parnice ali je na raspravi od 14.07.2017. godine sud taj nalaz i mišljenje pročitao, čime je taj nalaz veštaka postao dokaz shodno članu 261. stav 3. ZPP. Pored toga, treba imati u vidu da je tužilac u tužbi predložio saslušanje veštaka na raspravi pred sudom što nije urađeno, a takođe je i u podnesku od 11.10.2017. godine naveo da ako je potrebno da se pojasni u kakvom je stanju vozilo oduzeto da predlaže da se na te okolnosti sasluša sudski veštak, a ni to nije urađeno. O stanju vozila u momentu oduzimanja izjasnio se tužilac kao parnična stranka na raspravi od 10.05.2018. godine. Nakon što je prvostepeni sud 06.09.2018. godine doneo presudu kojom je usvojio tužbeni zahtev, tužena je u žalbi istakla da ne postoji osnov za naknadu štete usled amortizacije osim ukoliko je procenat amortizacije veći od kataloškog a pri čemu je on posledica neodgovarajućeg čuvanja vozila, da bi, nakon ukidanja prvostepene presude na raspravi od 07.11.2019. godine tužena navela da novih predloga i dokaza nema.

Kada se ima u vidu sve napred navedeno, a polazeći od odredbe člana 7. stav 1. ZPP po kojoj su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoj zahtev i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, a što znači da je teret dokazivanja u parnici podjednako raspoređen na obe parnične stranke u odnosu na činjenice koje idu u prilog ili koje osporavaju, sledi zaključak da je tužilac sa svoje strane ponudio dokaze o visini štete koju je u ovom slučaju pretrpeo. Imajući u vidu odredbu člana 86. ZKP po kojoj predmeti koji su u toku krivičnog postupka privremeno oduzeti vratiće se vlasniku, odnosno držaocu ako postupak bude obustavljen a ne postoje razlozi za njihovo oduzimanje proizilazi da se predmeti moraju vraćati u onom stanju u kome su oduzeti, a ukoliko dođe do umanjenja njihove vrednosti onda postoji šteta po članu 155. ZOO i odgovornost tužene u smislu člana 172. istog zakona. Pri tome je pravno pitanje da li kada se radi o amortizaciji vozila u spornom periodu tužiocu pripada naknada štete u iznosu i na način kako je to veštak utvrdio ili se tu radi o nekom drugom vidu štete koji se utvrđuje na drugačiji način.

S obzirom da drugostepeni sud nije imao u vidu sve napred navedeno, to je drugostepena odluka morala biti ukinuta na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu sve što je navedeno, pa će uz pravilnu primenu materijalnog prava ponovo odlučiti o izjavljenoj žalbi.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić