Odbacivanje posebne revizije u sporu oko međe i zauzeća zemljišta

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP. Tužilac u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, a pitanje sticanja prava svojine održajem i uslova za vandredni održaj je dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi. Pored toga, ne postoji potreba za novim tumačenjem prava u pogledu ispunjenosti uslova za sticanje prava svojine vandrednim održajem. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a revizijskim navodima se osporava utvrđeno činjenično stanje analizom izvedenih dokaza u pogledu savesnosti državine što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Iz iznetih razloga, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. 

Tužba radi predaje i činidbe podneta je 23.11.2021. godine, označena vrednost predmeta spora je 20.000,00 dinara. Protivtužba radi utvrđenja prava svojine je podneta 15.05.2023. godine, vrednost predmeta spora je 20.000,00 dinara

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev i protivtužbeni zahtev odnose na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora po tužbi, kao i po protivtužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković