Presuda Vrhovnog kasacionog suda o nedopustivosti izvršenja na zajedničkoj imovini

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev1 10/2019
25.12.2019. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Rančić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Bončić, advokat iz ... i VV BANK AD iz ..., koju zastupa Dušan Bulatović, advokat iz ..., radi nedopustivosti izvršenja, odlučujući o reviziji tužene VV BANK AD iz ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1744/15 od 02.12.2015. godine, u sednici održanoj 25.12.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužene VV BANK AD iz ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1744/15 od 02.12.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene VV BANK AD ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1744/15 od 02.12.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 5043/14 od 15.06.2015. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da nije dozvoljeno izvršenje javnom prodajom 1/2 zgrade 73/2, bez zemljišta u ul. ..., na kat. parceli br. .. KO ... (ranija oznaka po zemljišnim knjigama), sa jednom sporednom zgradom, kao i na poslovnoj prostoriji u zgradi br. .., bez zemljišta, u ul. ..., na kat. parceli br. .. KO ... (ranija oznaka po zemljišnim knjigama), određeno rešenjem o izvršenju ranijeg Opštinskog suda u Nišu I 24474/10 od 29.10.2010. godine, koje se sprovodi u izvršnom postupku I 24474/10 pred Osnovnim sudom u Nišu, što su tuženi dužni da priznaju (stav prvi) i obavezana je tužena VV BANK AD ... da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 201.100,00 dinara (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1744/15 od 02.12.2015. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena VV BANK AD ... je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Tužilja je pismeno odgovorila na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu čl. 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, a imajući u vidu odluke Ustavnog suda Už 570/12, Už 8791/13 i Už 8149/13.

Ranijom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 386/16 od 25.05.2016. godine stavom prvim izreke dozvoljeno je odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, a stavom drugim izreke preinačene presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 1744/15 od 02.12.2015. godine i presuda Osnovnog suda u Nišu P 5043/14 od 15.06.2015. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da nije dozvoljeno izvršenje javnom prodajom navedene nepokretnosti određeno rešenjem o izvršenju ranijeg Opštinskog suda u Nišu I 24474/10 od 29.10.2010. godine, koje se sprovodi u izvršnom postupku I 24474/10 pred Osnovnim sudom u Nišu, što su tuženi BB i VV BANK AD ..., dužni da priznaju, kao i da se obaveže drugotužena VV BANK AD ... da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 201.100,00 dinara.

Ustavni sud je odlukom Už 72/17 od 25.04.2019. godine poništio presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev 386/16 od 25.05.2016. godine i odredio donošenje nove odluke o reviziji.

Odlučujući ponovo o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene neosnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja i tuženi BB su u braku od 1993. godine. Tuženi BB je direktor i zastupnik PD ''GG'' i on je u tom svojstvu sa tuženom VV BANK AD ... 2007. godine zaključio ugovor o dugoročnom kreditu (iznos kredita je 420.000 CHF); prva rata kredita je dospevala 31.08.2008. godine, a poslednja rata 31.01.2010. godine. Članom 6. Ugovora tuženi BB se obavezao da uspostavi založno pravo – hipoteku V reda u korist tužene Banke na nepokretnostima koje su u njegovoj svojini, a to su nepokretnosti koje su predmet ovog parničnog postupka. Kako je nad PD ''GG'' 30.03.2010. godine otvoren stečaj tužena Banka je pristupila realizaciji hipoteke u izvršnom postupku. Pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Nišu P 10453/11 od 23.04.2012. godine utvrđeno je da je tužilja suvlasnik sa udelom od 1/2 na predmetnim nepokretnostima, pa je u tom svojstvu u postupku izvršenja izjavila prigovor trećeg lica.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev.

Prema Zakonu o hipoteci (''Službeni glasnik RS'' broj 115/05) hipoteka je založno pravo na nepokretnosti koja ovlašćuje poverioca da ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi (član 2); da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara (član 6. stav 2); da je ugovor o hipoteci ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja na način propisan zakonom (član 9. stav 1); da se ugovor o hipoteci zaključuje u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti, da ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji u smislu člana 3. ovog zakona (član 10); da jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave, da je založna izjava isprava sačinjena od strane vlasnika kojom se on jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom, da založna izjava po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci, da se upis hipoteke na osnovu založne izjave vrši na zahtev vlasnika ili poverioca (član 14).

Prema Porodičnom zakonu (''Službeni glasnik RS'' br. 18/05, 72/11) imovina koju bračni drugovi stiču u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1). Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički sporazumno. Poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika. Supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima (član 174). Smatra se da je izvršen upis na ime oba supružnika i kad je izvršena na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine, odnosno bračni ugovor ili je o pravima na nepokretnostima odlučivao sud (član 176. stav 2).

Imajući u vidu da su u trenutku zasnivanja hipoteke i davanja založne izjave sporne nepokretnosti bile zajednička svojina tužilje i prvotuženog, prvotuženi nije mogao staviti teret bez saglasnosti drugog bračnog druga, ovde tužilje (čija saglasnost ne može biti prećutna, niti se može pretpostaviti, već mora biti data jasno i izričito pred ovlašćenim organom na način propisan zakonom), niti opteretiti celu nepokretnost, zbog čega je tako data založna izjava i zasnivanje hipoteke pravilno oglašeno ništavim.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka doneta na osnovu članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.