Naknada štete po osnovu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja nepokretnosti

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, kao predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović i Jelene Borovac, članova veća, u privrednom sporu po tužbi tužioca-protivtuženog „AA“ u restrukturiranju, ..., koga zastupa punomoćnik Milena Pešić, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca AD „BB“ ..., Republika ..., koga zastupa punomoćnik Zoran Ristić, advokat iz ..., radi utvrđenja i neosnovanog obogaćenja po tužbi, vrednost predmeta spora po tužbi 185.199,46 evra i radi isplate po protivtužbi vrednost predmeta spora po protivtužbi 304.500 evra, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 6 Pž 4920/12 od 27.06.2012. godine, u sednici veća održanoj 29.08.2017. godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 6Pž 4920/12 od 27.06.2012. godine u stavu prvom izreke, i presuda Privrednog suda u Beogradu 36P 8821/11 od 24. januara 2012 godine u delu kojim je pravnosnažno odbijen zahtev tuženog-protivtužioca, da se obaveže tužilac da tuženome na ime naknade štete po osnovu izgubljene dobiti isplati iznos od 304.500,00 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom po stopi Evropske banke za uloge po viđenju (stav VII izreke) i predmet se u tom delu vraća prvstepenom sudu na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu 36P 8821/11 od 24. januara 2012. godine, stavom jedan izreke, utvrđeno je da je tužilac u skladu sa Sporazumom o načinu izvršenja sudskog poravnanja Privrednog suda u Beogradu P2 broj 1967/2000 od 27.12.2000. godine, broj A/607 od 20.07.2004. godine u celosti izmirio dug u iznosu od 1.000.000 evra prema Preduzeću „BB“ ..., Republika ... i da je isti dug pretplatio za iznos od 22.115,04 evra. Stavom dva izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac u skladu sa Sporazumom o načinu izvršenja sudskog poravnanja Privrednog suda u Beogradu P2 1967/2000 od 27.12.2000. godine broj A/607 od 20.07.2004. godine pretplatio za iznos od 163.084,42 evra. Stavom tri izreke, utvrđen je prestanak važnosti ugovora o kupovini i prodaji Ov br. ... zaključen kod Drugog opštinskog suda u Beogradu između pravnog prethodnika tužioca „VV“ i pravnog prethodnika tuženog ODP „GG“ ... ... ... od 23.07.2003. godine o kupoprodaji nepokretnosti poslovnog prostora u ul. ... br. ..., površine 349,83 m2, upisana u zkul. ... KO ... od 10.08.2005. godine, a navedeni upis vlasništva u katastarskoj evidenciji nepokretnosti imao je karakter obezbeđenja ugovora o izmirenju duga broj A/607 od 20.07.2004. godine. Stavom četiri izreke, utvrđeno je da je tužilac vlasnik nepokretnosti u ul. ... br. ..., u ..., površine 349,83 m2, pa je naloženo tuženom AD „BB“ ... da izvrši brisanje upisa navedene nepokretnosti u katastarsku evidenciju u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini u ostavljenom roku ova presuda zamenjuje rešenje o brisanju upisa i upis novog vlasništva na ime tužioca u katastar nepokretnosti. Stavom petim izreke, odbačena je tužba kojom je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu vrati iznos od 185.199,46 evra na ime više plaćenog duga. Stavom šestim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev da se obaveže tužilac da tuženom preda u posed i slobodno raspolaganje oslobođen od lica i stvari poslovne prostorije koja se nalazi na prvom spratu kuće broj ..., u ul. ... u ..., površine 349,83 m2, ceo prvi sprat, koja nepokretnost je opisana kao zk. telo ... pod red.br. ..., i upisana u zkul. ... KO ... . Stavom sedam izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev da se obaveže tužilac da tuženome na ime naknade štete po osnovu izgubljene dobiti isplati iznos od 304.500,00 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom po stopi Evropske banke za uloge po viđenju počev od 15.09.2011. do potpune isplate. Stavom osam izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 1.414.180,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Presudom Privrednog apelacionog suda 6Pž 4920/12 od 27.06.2012. godine, u stavu jedan izreke delimično je odbijena žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 8821/11 od 24. januara 2012. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 09.03.2012. godine u stavu I i VII izreke. U stavu II izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu III, IV i VI izreke i presuđeno je tako što je (1) odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi prestanak važnosti ugovora o kupovini i predaji Ov br. ... zaključen kod Drugog opštinskog suda u Beogradu između pravnog prethodnika tužioca i pravnog prethodnika tuženog dana 23.07.2003. godine o kupoprodaji nepokretnosti poslovnog prostora u ul. ... ..., površine 349,83 m2, upisana u zkul. ... KO ... od 10.08.2005. godine a da je navedeni upis vlasništva katastarske evidencije nepokretnosti imao karakter obezbeđenja ugovora o izmirenju duga, A/607 od 20.08.2004. godine. (2) Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je tužilac vlasnik nepokretnosti u ul. ... br. ... u ..., površine 349,83 m2, te da se naloži tuženom da izvrši brisanje upisa navedene nepokretnosti u katastarskoj evidenciji a da ukoliko to ne učini presuda zamenjuje rešenje o brisanju upisa i upis novog vlasništva na ime tužioca. (3) Usvojen je protivtužbeni zahtev pa je obavezan tužilac da tuženom preda u posed i slobodno raspolaganje oslobođene od lica i stvari poslovne prostorije na prvom spratu kuće broj ..., u ul. ... u ..., površine 349,83 m2, ceo prvi sprat, a koja nepokretnost je opisana kao zemljišno-knjižno telo ... pod red. brojem ..., i upisana u zemljišno-knjižnom ulošku ... KO ... . U izreci pod III preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu 8. izreke prvostepene presude i rešeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv drugostepene presude tuženi-protivtužilac i tužilac- protivtuženi su izjavili blagovremene i dozvoljene revizije.

Tuženi-protivtužilac je izjavio reviziju, kojom pobija pravilnost drugostepene presude u stavu I izreke, kojim je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu VII izreke kojim je odbijen protivtužbeni zahtev za naknadu izmakle koristi, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac-protivtuženi pobija drugostepenu presudu u stavu II. tačka 1, 2. i 3. i stavu III izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi-protivtužilac je podneo odgovor na reviziju tužioca- protivtuženog i predložio da se revizija odbaci kao nedozvoljena.

Republički javni tužilac se o izjavljenim revizijama nije izjasnio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijama pobijanu drugostepenu presudu u granicama propisanim odredbom člana 399. ZPP-a („Sl. glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), i utvrdio da revizije tuženog-protivtužioca i tužioca- protivtuženog nisu osnovane, pa je odbio revizije stranaka, presudom Prev 193/2012 dana 04.04.2013 godine.

Ustavni sud rešavajući po ustavnoj žalbi tuženog – protivtužioca, Odlukom Už. 6715/2013 od 21.12.2016. godine, usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje i poništio presudu Vrhovnog kasacionog suda u delu u kome je odbijena revizija izjavljena protiv stava 1 presude Privrednog apelacionog suda 6Pž 4920/12 od 27.06.2012. godine i odredio da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o reviziji tuženog- protivtužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ponovo ispitao pobijanu drugostepenu presudu u granicama propisanim odredbom člana 399. ZPP-a („Sl. glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, stupio na pravnu snagu 01.02.2012. godine) i utvrdio da je revizija tuženog protivtužioca u delu kojim je pravnosnažno odbijen zahtev tuženog- protivtužioca, da se obaveže tužilac da tuženom na ime naknade štete po osnovu izgubljene dobiti isplati iznos od 304.500,00 evra, osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnici stranaka zaključili su sudsko poravnanje pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu IX P2 1967/2000 od 27.12.2000. godine, kojim je pravni prethodnik tužioca obavezan da pravnom prethodniku tuženog isplati iznos od 1.200.000,00 USA dolara u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate u predviđenoj dinamici plaćanja u pet rata, sa odredbom da ukoliko tužilac obavezu ne izmiri do 30.09.2001. godine, platiće tuženom za neisplaćene iznose zakonsku zateznu kamatu od 01.10.2001. godine do isplate. Između parničnih stranaka zaključen je i ugovor o kupovini i prodaji … dana 23.07.2003. godine, overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu Ov br. ..., čiji je predmet poslovni prostor u ul. ... ..., površine 349,83 m2, upisan u zkul ... KO ..., po ceni od 339.383,61 evro. Po tom ugovoru tužilac je prodavac, a tuženi kupac. U ugovoru je konstatovano da je cena isplaćena prodavcu, da postoji potraživanje kupca prema prodavcu iz sudskog poravnanja, te da se kupoprodajna cena isplaćuje otpisivanjem dela potraživanja tuženog prema tužiocu. Po osnovu ugovora kupac je stekao pravo da uknjiži nekretninu na svoje ime. Istog dana je zaključen pod brojem … Sporazum o vansudskom razrešenju duga po sudskom poravnanju 1967/2000, zaveden kod tužioca 23.07.2003. godine, kojim su se stranke saglasile da uz potpisivanje ugovora o kupovini i prodaji … od 23.07.2003. godine, na iznos od 339.383,61 evro, ukupan dug tužioca iznosi 1.000.000 evra a umanjen za navedeni iznos kupoprodajne cene od 339.383,61 evro (čija je dinarska protivvrednost 22.000.000,00 dinara), ostaje dug od 660.616,34 evra. Stranke su se saglasile (član 5. Sporazuma), da tužilac može vratiti svojinu na nekretnini u ul. ... ..., u ..., ako uplati tuženom iznos od 22.000.000,00 dinara (što predstavlja dinarsku protivvrednost kupoprodajne cene od 339.383,61 evro) u roku od 10 meseci od potpisivanja sporazuma. Stranke su se saglasile da u međuvremenu tužilac koristi predmetni prostor. Zaključenjem sporazuma od 23.07.2003. godine, stranke su se konačno dogovorile da dug tužioca (glavni dug i kamata na dan 23.07.2003. godine) iznosi 1.000.000 evra, koji dug se umanjuje u visini kupoprodajne cene nepokretnosti u ul. ... ..., u ..., u iznosu od 339.383,61 evro, tako da ostaje dug u iznosu od 660.616,34 evra. Da bi tužilac povratio svojinu na nepokretnosti nakon zaključenog Sporazuma morao je da plati tuženom iznos od 22.000.000,00 dinara u ugovorenom roku, ali je bio u obavezi da plati i ceo dug od 1.000.000 evra. Sva dotle otplata duga se računa kroz tuženikovo sticanje svojine na nepokretnosti u ul. ... br. ... u ... . Dana 20.07.2004. godine, zaključen je novi Sporazum o načinu izvršenja sudskog poravnanja 1967/2000. Sporazum ima preambulu I), a u odeljku II, stranke su se sporazumele da: dug tužioca na dan 29.06.2004. godine je 1.000.000 evra (glavnica i kamata); da kamata ne teče do 10.08.2005. godine, da se tužilac obavezuje da dug plati u četiri rate u periodu od 15. januar 2005. do 10.08.2005. godine, a da od 11.08.2005. godine teče kamata po Zakonu o visini stope zatezne kamate za slučaj da tužilac padne u docnju sa plaćanjem. Član 4. Sporazuma govori o mogućnosti povraćaja svojine na nekretninama u ul. ... ... . Za slučaj da tužilac ne plati dug iz člana 2. ovog Sporazuma, stranke su se sporazumele da se dug plati iz iznosa koji je tužiocu dosuđen po pravnosnažnoj presudi Pž 4025/03 (po toj presudi DP „DD“ je obavezan da VV plati 553.974,99 USA dolara sa domicilnom kamatom od 28.12.1987. godine do isplate). Tužilac „AA“ je svoje potraživanje od „DD“ po presudi Pž 4025/03 preneo na tuženog (rešenje I 88/04 od 16.12.2004. godine). Nepokretnost u ul. ... ... u ..., je u momentu prenošenja potraživanja (16.12.2004. godine), procenjena na iznos od 905.740,53 USA dolara ili 678.660,94 evra, a prodata je za iznos od 660.000 evra. Članom 4. Sporazuma od 20.07.2004. godine, ugovoreno je da će se staviti van snage zaključeni ugovor o kupovini i prodaji ... od 23.07.2003. godine i da će se uspostaviti ranije zemljišno-knjižno stanje u korist tužioca i to od dana kada tužilac u celini isplati iznos iz ranijeg kupoprodajnog ugovora kada će se zaključiti novi ugovor o kupovini i prodaji predmetne nepokretnosti. Ovim sporazumom stranke su zamenile uslove, način i dinamiku isplate rata duga po sporazumu ... od 23.07.2003. godine i saglasile se da tužilac nesmetano i bez naknade koristi poslovne prostorije koje su bile predmet ugovora o kupoprodaji od 23.07.2003. godine.

Tužilac je opredeljenim tužbenim zahtevom tražio da sud utvrdi da je u skladu sa sporazumom o načinu izvršenja sudskog poravnanja u celini izmirio dug u iznosu od 1.000.000 evra prema tuženom, da je isti u pretplati za iznos od 185.199,66 evra, zatim da se utvrdi prestanak važnosti ugovora o kupovini i prodaji Ov broj ..., zaključen među parničnim strankama, a overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, te da se utvrdi pravo vlasništva na predmetnoj nepokretnosti u ul. ... ... u ... u korist ovde tužioca i naloži tuženom brisanje upisa kao i da se tuženi obaveže na plaćanje iznosa od 185.199,66 evra. Tuženi je tokom postupka osporio tužbeni zahtev navodeći da tužilac nije ispunio obavezu po sporazumu i istakao protivtužbeni zahtev za iseljenje tužioca iz predmetnog poslovnog prostora i naknadu štete. Protivtužbeni zahtev je zasnovan na činjenici da tužilac bez pravnog osnova koristi poslovni prostor u ul. ... u ..., a koji je predmet ugovora o kupovini i prodaji.

Pravnosnažno je presuđeno po zahtevima tužioca i to:

- pravnosnažno odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi prestanak važnosti ugovora o kupovini i prodaji od 23.07.2003. godine, koji se odnosi na poslovni prostor u ul. ... br. ... u ...;

- pravnosnažno odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac vlasnik nepokretnosti u ul. ... ... u ..., jer za sticanje prava svojine nisu ispunjeni uslovi iz člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Tuženi je u skladu sa članom 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ovlašćen da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže u granicama određenim zakonom, pa je u vezi sa tim legitimisan da traži predaju u posed nepokretnosti koju je valjano stekao u skladu sa članom 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, što je i učinio protivtužbom i u tom delu mu je pravnosnažno usvojen zahtev, obavezan tužilac da mu preda u posed i slobodno raspolaganje, oslobođene od lica i stvari, poslovne prostorije na prvom spratu kuće broj ..., u ul. ... u ..., površine 349,83 m2, ceo prvi sprat, a koja nepokretnost je opisana kao zemljišno-knjižno telo ... pod red. brojem ..., i upisana u zemljišno-knjižnom ulošku ... KO ... .

Sledom izloženog, preostaje za suđenje deo protivtužbenog zahteva kojim tuženi-protivtužilac traži naknadu štete po osnovu izgubljene dobiti u iznosu od 304.500,00 eura.

Nižestepeni sudovi su zaključili da tuženi nije dokazao da je šteta u vidu izmakle koristi nastala, s obzirom na to da se zahtev za naknadu izmakle koristi ne može zasnivati na pretpostavljenoj mogućnosti ostvarenja te dobiti, već da ta dobit mora biti izvesna i moraju postojati elementi na osnovu kojih se može odrediti iznos izmakle koristi. Drugostepeni sud je naveo da priloženi računi tuženog ne predstavljaju dokaz o osnovanosti potraživanja naknade štete. Kako tuženi ne obavlja delatnost izdavanja u zakup poslovnog prostora, nižestepeni sudovi su zaključili da je neosnovan njegov protivtužbeni zahtev za ovaj vid štete.

Prema oceni revizijskog suda, pogrešno je stanovište nižestepenih sudova da naknadu izmakle koristi, treba vezati samo za delatnost koju tuženi redovno obavlja i prihod koji bi se po tom osnovu ostvario.

Zakon o privrednim društvima u članu 4. definiše da društvo ima pretežnu delatnost koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji, da može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom.

Odredba člana 189. Zakona o obligacionim odnosima u stavu 3 definiše, da se pri oceni visine izmakle koristi uzima u obzir dobitak, koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

To znači da se u konkretnom slučaju, očekivana dobit ne može vezivati isključivo za oblike delatnosti, već i na konkretnu nepopokretnost. Drugostepeni sud je utvrdio da je tužiocu prestalo pravo da koristi predmetnu nepokretnost 11.08.2005. godine, pa je u toj situaciji bilo potrebno utvrditi da li bi tuženi, da je bio u državini i svojini predmetne nepokretnosti, mogao i pod kojim uslovima ostvariti dobit od nepokretnosti, bez obzira što nije registrovan da se bavi delatnošću izdavanja nepokretnosti u zakup.

Kako se nižestepeni sudovi zbog pogrešnog stanovišta, nisu ni bavili ovim pitanjima, pa nisu ni utvrđivali relevantne činjenice vezane kako za osnov tako i visinu potraživanja izmakle dobiti, to se pobijane presude moraju u tom delu ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će, imajući u vidu primedbe iznete u ovom rešenju utvrditi da li je tuženi – protivtužilac u periodu koji je opredelio u zahtevu (01.01.2006. do 01.09.2011.), pretrpeo štetu u vidu izmakle koristi i ako jeste, utvrditi visinu štete i doneti novu odluku po zahtevu tuženog –protivtužioca.

Potrebno je ukazati prvostepenom sudu, da je Vrhovnom kasacionom sudu, u ponovnom postupku po reviziji, tužilac dostavio presudu Višeg suda u Beogradu P.br. 106/2013 od 17.02.2016. godine, potvrđenu presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. br. 3643/16 od 22.11.2016. godine iz kojih proizlazi da je između stranaka pravnosnažno okončan postupak po tužbi ovde tuženog, protiv tuženog – ovde tužioca, radi sticanja bez osnova, zbog korišćenja tuđe stvari a radi se o nepokretnosti – poslovnom prostoru u ul. ... br. ... pa je potrebno oceniti da li je navedena presuda od uticaja na predmetni spor ili nije.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud u skladu sa procesnim ovlašćenjem iz člana 407. st. 2 Zakona o parničnom postupku, odlučio je kao u izreci.

Predsedni veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić