Odbijanje revizije za poništaj rešenja o radu sa nepunim radnim vremenom nastavnika

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Mihajlović, advokat iz ..., protiv tužene Tehničke škole Zrenjanin, koju zastupa pravobranilaštvo Autonomna Pokrajina Vojvodina iz Novog Sada, radi poništaja rešenje, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1352/18 od 26.10.2018. godine, u sednici održanoj 16.09.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1352/18 od 26.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 661/15 od 13.03.2018. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen. Stavom drugim izreke, poništena su kao nezakonita rešenja direktora tužene, i to: rešenje broj .. od 10.09.2015. godine kojim je utvrđeno da tužilac, nastavnik ... grupe predmeta, u školskoj 2015/2016 godini ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom od 75% radnog vremena; rešenje broj ... od 03.10.2016. godine kojim je utvrđeno da tužilac, nastavnik ... grupe predmeta, u školskoj 2016/2017 godini ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom od 75% radnog vremena; rešenje broj .. od 11.09.2016. godine kojim je tužilac kao nastavnik u školskoj 2016/2017 godini zadužen sa ukupnim nedeljnim brojem časova od 30 časova. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu parnične troškove u iznosu od 232.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos parničnih troškova za period od presuđenja do dana izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1352/18 od 26.10.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je u usvajajućem delu presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 661/15 od 13.03.2018. godine i odbijen zahtev tužioca da se ponište kao nezakonita rešenja direktora tužene broj .. od 10.09.2015. godine kojim je utvrđeno da tužilac, nastavnik ... grupe predmeta, u školskoj 2015/2016 godini ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom od 75% radnog vremena; broj .. od 11.09.2016. godine kojim je tužilac kao nastavnik u školskoj 2016/2017 godini zadužen sa ukupnim nedeljnim brojem od 30 časova i broj .. od 03.10.2016. godine kojim je utvrđeno da tužilac, nastavnik ... grupe predmeta, u školskoj 2016/2017 godini ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom od 75% radnog vremena, kao i da se obaveže tužena na naknadu troškova postupka u izosu od 232.250,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 136.500,00 dinara u roku od osam dana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Predmet je, povodom revizije tužioca, dostavljen Vrhovnom kasacionom sudu dana 06.03.2019. godine.

Tužilac je 12.03.2019. godine podneo predlog za ponavljanje postupka iz razloga predviđenog članom 426. stav 1. tačka 10. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Rev2 781/2019 od 04.07.2019. godine stavom prvim izreke Vrhovni sud je zastao sa postupkom predlogom tužioca za ponavljanje postupka. Stavom drugim izreke nastavljen je postupak po reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1352/18 od 26.10.2018. godine. Stavom trećim izreke odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1352/18 od 26.10.2018. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

Odlukom Ustavnog suda Už 1787/20 od 22.08.2023. godine usvojena je ustavna žalba tužioca i utvrđeno da je stavom trećim izreke rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2 781/19 od 04. jula 2019. godine podnosilac ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 781/19 od 04. jula 2019. godine u stavu trećem izreke i određeno da isti sud ponovo odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1352/18 od 26.10.2018. godine.

Postupajući po primedbama Ustavnog suda, Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 10/23) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, niti je učinjena neka druga bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po zanimanju magistral tehničkih nauka iz oblasti ... sa VII stepenom stručne spreme i u radnom odnosu kod tuženog od 2000-2001 a na poslovima nastavnika stručnih predmeta ... struke, na osnovu više zaključenih ugovora po uređivanju međusobnih prava obavlja i odgovornosti i aneksa ugovora o radu (1-11). U školskoj 2014/2015 godinu tužilac je bio angažovan kao nastavnik u školi tuženog sa 65%, a u elektrotehničkoj školi još 35% časova. Nakon što je u elektrotehničkoj školi izgubio fond časova tuženi ga je preuzeo i dodao mu na 65% još dva časa tako da je bio angažovan sa 75%. Tužilac se nije obraćao radnoj grupi za popunu časova iz ... grupe predmeta koje predaje. Po prigovoru tužioca u pogledu nastavnog fonda časova koji je 65%, utvrđeno aneksom broj 4 (od 24.12.2014. godine) prosvetni inspektor Gradske uprave Grada Zrenjanina, Odeljenja za društvene delatnosti izvršila je dana 09.01.2015. godine vanredni inspekcijski nadzor u školi tuženog sačinjenog na zapisniku od 23.01.2015. godine. Utvrđeno je da je tuženi postupao u skladu sa odlukom školskog odbora broj 01-515 i da tužiocu, nastavniku ... struke predmeta koji se nalazi na listi zaposlenog sa koje se vrši preuzimanje sa 35%, ostvario pravo na preuzimanje dela norme od 10% i da je time tuženi ispoštovao odredbu člana 137. stav 2. i 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, shodno delu norme koja je postojala u toj ustanovi. Rešenjem direktora tuženog o utvrđivanju statusa u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom broj .. od 10.09.2015. godine utvrđeno je da je tužilac nastavnik ... struke predmeta u školskoj 2015/2016 godini i ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom od 75% radnog vremena. U obrazloženju rešenja navedeno je da je podelom časova u školskoj 2015/2016 godini imenovani raspoređen na radno mesto sa nepunim radnim vremenom. Navedeno rešenje tužilac je primio 23.09.2015. godine. Protiv navedenog rešenja tužilac je izjavio prigovor školskom odboru smatrajući da isto nezakonito i nepravilno iz razloga što u Tehničkoj školi u Zrenjaninu u propisanom roku nije izvršeno bodovanje zaposlenih sa čijim radom je prestala potreba, niti je doneto rešenje kojim se utvrđuje da je prestala potreba za njegovim radom, predložio je da se pobijano rešenje .. poništi tj. ukine, izvrši bodovanje svih zaposlenih ... struke i da se ustanovi koji se radnici za čijom potrebom je prestala potreba a njemu utvrdi status zaposlenog sa punim radnim vremenom. Povodom prigovora odlučeno je da je isti neosnovan. Zaključeno je da do smanjenja broja časova može da dođe usled smanjenja broja đaka ili sažimanje odeljenja. Radi poništaja odluke direktora od 10.09.2015. godine broj ..) tužilac je podneo tužbu 19.10.2015. godine. Na rešenje od 11.09.2016. godine i od 03.10.2016. godine kojim je utvrđen fond časova tužioca, isti je ulagao prigovor, ali je isti odbijen.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. Ovo iz razloga što je u toku postupka utvrđeno da tužena prilikom utvrđivanja statusa tužioca nije ispoštovala sve propise koji postoji u vezi sa tim, a koje se odnose na da je direktor tuženog trebao svake godine da utvrđuje fond časova i vrši bodovanje, što nije učinjeno, pa je tužbeni zahtev usvojio.

Drugostepeni sud nije prihvato ovako pravno stanovište prvostepenog suda. Imao je u vidu da je članom 137. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđeno da nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku svake školske godine direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, naučnog programa, obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg plana rada i podele časova za izvođenje nastave i drugih oblika neposrednog obrazovnog vaspitnog rada sa učenicima (dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i druge oblike rada u skladu sa posebnim zakonom). Prema stavu 2. tog člana propisano je da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je raspoređen za deo propisane norme svih oblika neposrednog rada sa decom i učenicima, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom. Iz utvrđenih činjenica proizilazi da vezano za nastavnike iz oblasti ... grupe predmeta u kojoj grupi tuženi nije bio, nije bilo smanjenja fonda časova i javljanja tehnološkog viška nastavnika (koji su predavali iz oblasti iz koje i tužilac). Shodno tome nije imalo potrebe da se vrši bodovanje bez obzira da li tužilac kao nastavnik na predmetima iz ... struke ispunjava uslove za uvećanje norme časova. Nije utvrđeno postojanje prekovremenih sati rada nastavnika iz oblasti ... struke, odnosno nije bilo mogućnosti da se tužiocu obezbedi povećanje norme časova (jer se to moglo dogoditi samo smanjenjem broja časova drugih nastavnika i do smanjenja broja časova drugih nastavnika može doći ili usled smanjenja broja đaka ili sažimanja odeljenja a nikako zbog toga što je tužilac koji je preuzet iz druge škole, imao normu od 35% i postao tehnološki višak. Osim toga, po oceni drugostepenog suda nije u nadležnosti suda da u postupku ispitivanja odluke o visini procenata angažovanja tužioca na predmetima na koji je nastavnik kod tuženog prispituje i pravilnost utvrđivanja norme za nastavnike na predmete na kojima (u vreme utvrđivanja njegovog statusa zaposlenog sa nepunim radnim vremenom donošenjem predmetnih rešenja) tužilac kod tuženog nije bio angažovan. Zbog toga je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca.

Po oceni Vrhovnog suda drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Prema članu 137. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je kada direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom. Prema stavu 2. istog člana propisano je da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je raspoređen za deo propisane norme svih oblika neposrednog rada sa decom i učenicima, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom. Iz utvrđenih činjenica proizilazi da nijedan profesor iz oblasti ... struke nije imao višak časova preko predviđene norme (20 časova nedeljno), što ukazuje na činjenicu da tužiocu nije moglo biti obezbeđen dodatni fond časova koje bi on popunjavao bez obzira što je kao inžinjer ... struke mogao da popunjava časove iz oblasti ... struke za koje je bio edukovan. Samo u slučaju ako se pojavi višak časova, i ukoliko neki od profesora koji ima pun fond časova prevazilazi taj fond, u takvom slučaju bi se moglo smatrati da je direktor bio dužan da izvrši bodovanje i da izvrši novu preraspodelu fonda časova za zaposlene profesore. U ovom slučaju to nije bilo tj. nije dokazano da je postojao veći fond časova koji bi mogli biti dodeljeni tužiocu do punog fonda časova od 75 do 100%. Pravilno zaključje drugostepeni sud da se u ovom slučaju radi o autonomnom pravu direktora škole i da nije u nadležnosti suda da u postupku preispitivanja odluke o visini procenta angažovanja tužioca na predmetima na kojima je nastavnik kod tuženog, može preispitivati pravilnost utvrđene norme za nastavnika na predmetima na kojima tužilac kod tuženog nije bio angažovan. Stoga su neosnovani navodi revizije da je povređena odredba člana 136. citiranog zakona jer tužilac nije dokazao da je za sporni period postojao fond časova koji bi njemu mogao biti dodeljen tj. da je neko drugi od profesora iz ... struke imao veći fond časova od 100% (20 časova nedeljno). Nije sporno da je tužilac mogao da predaje i druge predmete iz oblasti ... struke, što je predviđeno i samim Pravilnikom. Međutim, uslov za to je da postoji fond časova prek 20 časova nedeljno koju predaju drugi profesori iz te oblasti (... struke) i u takvom slučaju tužiocu je mogao biti dodeljen još neki čas na nivou nedeljnih časova čime bi se njegova norma uvećala sa 75% na veći procenat. U ovom slučaju nije dokazano da je postojala takva mogućnost.

Imajući u vidu napred izneto na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković