Ukidanje drugostepene presude zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja o premeštaju

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Vladislave Milićević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik Jovica Despotović, advokat iz ..., protiv tuženog Lovačkog udruženja „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ninić, advokat iz ..., radi poništaja aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2855/2020 od 22.10.2020. godine, u sednici održanoj 15.05.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

USVAJA SE revizija tužioca, ukida se presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 2855/20 od 22.10.2020. godine i predmet vraća tom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tuženog.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici P1 33/2020 od 22.07.2020. poništen je Aneks Ugovora o radu od 26.06.2018. godine, kojim je izmenjen ugovor o radu broj ../14 od 31.12.2014. godine, kao nezakonit i tuženom naloženo da tužioca rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima (stav prvi izreke). Odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da se tuženoj naloži da tužioca vrati na poslove koje je obavljao pre potpisivanja Aneksa ugovora o radu od 26.06.2018. godine, kao neosnovan (stav drugi izreke). Obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 124.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos obračunatom od izvršnosti odluke do konačne isplate (stav treći izreke).

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2855/20 od 22.10.2020. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Surdulici P1 33/2020 od 22.07.2020. godine u stavu prvom i trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se kao nezakonit poništi Aneks ugovora o radu od 26.06.2018. godine kojim je izmenjen Ugovor o radu broj ../14 od 31.12.2014. godine i tuženom naloženo da tužioca rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, te da se obaveže tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 124.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate, kao neosnovan (stav prvi izreke). Obavezan je tužilac da tuženom plati troškove parničnog postupka u iznosu od 81.250,00 dinara (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Tuženi je odgovorio na reviziju.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 222/21 od 11.02.2021. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2855/20 od 22.10.2020. godine.

Odlukom Ustavnog suda broj Už 10670/2021 od 30.08.2023. godine usvojena je ustavna žalba AA i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 222/21 od 11.02.2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 222/21 od 11.02.2021. godine i određeno da isti sud ponovo odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2855/20 od 22.10.2020. godine. Odbačen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

U ponovnom postupku po reviziji tužioca, Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020 i 10/23-drugi zakon, u daljem tekstu: ZPP), i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog u radnom odnosu na neodređeno vreme, na poslovima „upravnik lovišta“, na osnovu zaključenog Ugovora o radu od 31.12.2014. godine. Tužiocu je dostavljena ponuda od 26.06.2018. godine za zaključenje Aneksa ugovora o radu, u kojoj je pored ostalog navedeno da tužilac ne ispunjava uslove koji se tiču držanja i nošenja službenog oružja, te mu zbog toga nudi izmenu odgovarajućih ugovornih uslova rada. Tužilac je ponudu prihvatio i zaključio sa tuženim osporeni Aneks ugovora o radu kojim je premešten na poslove pomoćnog radnika. Pravilnikom o poslovima i radnim zadacima iz 2010. godine, sistematizovana su tri radna mesta kod tuženog i to upravnik lovišta, lovočuvar i pomoćni radnik. Za obavljanje poslova upravnik lovišta zahteva se pored ostalog završen šumarski fakultet ili poljoprivredni fakultet - stočarskog smera, peti odnosno šesti stepen stručne spreme - specijalista za lovstvo, kao i posedovanje dozvole za nošenje lovačkog oružja. Za obavljanje poslova pomoćnog radnika zahtev se treći ili četvrti stepen stručne spreme. Prema izveštaju MUP – PU Vranje – PS Surdulica od 29.06.2020. godine, na dan 26.06.2018. godine tužilac nije posedovao dozvolu za nošenje oružja, niti oružni list. Od strane Srednje šumarske škole u Kraljevu tužiocu je izdato uverenje od 28.03.2011. godine o položenom specijalističkom ispitu za obrazovni profil specijalista za lovstvo.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i usvojio ga.

Drugostepeni sud je smatrao da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, pa je prvostepenu presudu preinačio i odbio tužbeni zahtev tužioca u pobijanom delu primenom odredbe člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu. Drugostepeni sud je stanovišta da tužilac nije dokazao stepen i vrstu stručne spreme.

Po oceni Vrhovnog suda osnovani su revizijski navodi tužioca da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotupuno utvrđeno.

Odredbom člana 171. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/2005 ... 113/2017) propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora o radu) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa i organizacije rada (tačka 1); radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca u skladu sa članom 173. Zakona (tačka 2); radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 174. Zakona (tačka 3); ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155.stav 1.tačka 5) ovog zakona (tačka 4); radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade uvećane zarade, i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 11. Zakona (tačka 5); u drugim slučajevima utvrđenim zakonom,opštim aktom i ugovorom o radu (tačka 6). Stavom drugim propisano je da se odgovarajućim poslom u smislu stav 1) i 3) ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Odredbom člana 172. istog Zakona propisano je da je poslodavac dužan da uz ponudu za zaključenje aneksa ugovora, zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome treba zaposleni da se izjasni o ponudi, pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

Kod ovakvog činjeničnog stanja i imajući u vidu citirane zakonske odredbe, osnovano se u reviziji tužioca navodi da je tužilac dostavio dokaz, uverenje o položenom specijalističkom ispitu za obrazovni profil specijalista za lovstvo (strana 85 spisa), sa kojom stručnom spremom je tužilac zaključio ugovor o radu za poslove radnog mesta „upravnik II“ dana 31.03.2011. godine. Osnovano revident navodi da je propustio sud da utvrdi koji stepen stručne spreme ima obrazovni profil specijalista za lovstvo, u situaciji u kojoj je tužilac sa tim stepenom stručne spreme zaključio ugovor o radu kod tuženog za radno mesto „upravnik II“.

Međutim, pored navedenog poropustio je drugostepeni sud da oceni razloge iz kojih je tužiocu ponuđeno zaključenje Aneksa ugovora o radu. Iako se tuženi u ponudi za zaključenje Aneksa ugovora o radu pozvao na odredbu člana 171.tačka 1. ZPP, činjenično je utvrđeno da je tužiocu ponuđeno zaključenje Aneksa ugovora o radu iz razloga što tužilac, gubitkom dozvole za nošenje lovačkog oružja, nije više ispunjavao statutom propisane uslove za obavljanje poslova radnog mesta „upravnik II“, a jedino mesto na koje je tužilac mogao biti raspoređen je mesto „pomoćni radnik“. Stoga se dovodi u pitanje, da li je tužiocu ponuđeno zaključenje Aneksa ugovora o radu zbog potreba procesa i organizacije rada tuženog ili iz razloga što tužilac više nije ispunjavao uslove za obavljanje poslova prethodnog radnog mesta. Navedeno je bitno jer pravo na raspoređivanje na drugi odgovarajući posao (posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu) pripada zaposlenom koji se raspoređuje u smislu člana 171. tačka 1) i 3) Zakona o radu.

Drugostepeni sud će u ponovnom postupku, u cilju pravilne primene materijalnog prava, upotpuniti činjenično stanje, postupajući po primedbama iz ovog rešenja, nakon čega će doneti novu na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu odredbe člana 416.stav 2. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković