Nedozvoljenost revizije u sporu za naknadu štete zbog razlike u plati
Kratak pregled
Vrhovni sud je odbacio reviziju tužioca u sporu radi isplate razlike u plati zaposlenom preuzetom sa Kosova i Metohije. Revizija nije dozvoljena jer vrednost spora ne prelazi cenzus od 40.000 evra.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1/2025
26.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2580/2023 od 24.05.2024. godine, u sednici održanoj 26.06.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2580/2023 od 24.05.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2580/2023 od 24.05.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2892/2019 od 30.03.2021. godine, stavom prvim izreke odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime razlike između isplaćene i pripradajuće plate za period od avgusta 2016. godine do zaključno sa avgustom 2019. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kao što je bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom drugom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tužena da doprinose za obavezno socijalno osiguranje (doprinose za obavezno PIO, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti) za tužioca uplati kod PIO fonda – Filijala u Beogradu, za period od 23.08.2016. godine do 31.08.2019. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženoj troškove postupka u iznosu od 48.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2580/2023 od 24.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2892/2019 od 30.03.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Prema oceni Vrhovnog suda nema uslova da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pitanja u interesu ravnopravnosti građana, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini razlike između plate koju je tužena u utuženom periodu isplaćivala tužiocu u skladu sa pravnosnažnim i konačnim rešenjem od 29.04.2008. godine kojim je on kao zaposleni u privremenim istitucijama Kosova i Metohije preuzet u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija počev od 15.05.2008. godine i plate koju bi tužilac ostvario primenom odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Odluka koja se revizijom pobija je u skladu sa sudskom praksom u predmetima sa istim činjeničnim i pravnim osnovom, a revident uz reviziju nije dostavio drugačije pravnosnažne odluke koje bi ukazvale na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili potrebu za novim tumačenjem prava.
U skladu sa navedenim Vrhovni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužilac je podneo tužbu 23.08.2019. godine radi naknade štete, a vrednost predmeta spora je 949.442,16 dinara.
Odredbom člana 441. ZPP je propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković