Odbijanje revizije u sporu radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tužene obavljao poslove magacinskog radnika, što znači da je radio na poslovima izdavanja robe iz magacina i poslovima utovara robe u kamion, te da je bio pratilac robe radi dalje distribucije prodavnicama i drugim kupcima. Posao tužioca je bio da u kamion utovari robu radi dalje distribucije, pri čemu se sačinjavala prateća dokumentacija. Utvrđeno je da je 15.10.2011. godine vozač S.M. došao kamionom na utovarnu rampu, da mu je tužilac otvorio vrata magacina radi započinjanja utovara robe u parkirani kamion, da u kamionu nije bilo robe pre ovog utovara, da su tužilac i vozač S.M. započeli utovar tako što je iz magacinskog prostora tužilac dovlačio palete sa robom do kamiona, dok je vozač S.M. robu utovarao u kamion. Tom prilikom vozač je raspakovao šest paketa proizvoda tuženog i raspakovanu robu sakrio ispod nosećeg dela palete. Kada je završen utovar, dežurni magacioner B.V. je izvršio pregled kamiona i konstatovao da stanje na otpremnici odgovara stanju robe u kamionu, ali kako je zbog uočenih nepravilnosti prethodnog dana bila dogovorena kontrola utovarene robe, kamion je na rampi zaustavljen, pa su šef magacina, šef transporta i macioner pristupili kontroli utovarene robe i tom prilikom pronašli određenu robu koja je ručno ugurana i koja nije bila transportno upakovana. Prostor gde se vrši utovar robe u kamione je inače pod video nadzorom. Prilikom utovara tužilac i S.M. su bili usklađeni i koordinirani, a tužilac je bio svestan da se roba sakriva, s obzirom da vozač ovo nije mogao izvršiti samoinicijativno, bez znanja tužioca, jer je roba bila utovarena na taj način da bi tužilac prilikom istovara robe prodavcima, odmah po otvaranju bočnih vrata kamiona, video njegovu unutrašnjost, kao i svu robu koja je utovarena. Tužilac je 19.10.2011. godine upozoren da je kriv što je dana 15.10.2011. godine prilikom kontrole utovarnih vozila, u vozilu nađeno više robe nego što je trebalo da se isporuči kupcima, čime je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 142. tačka 2. i 3. Kolektivnog ugovora, u vezi sa članom 144. tačka 3. KU, a koja se sastoji u nezakonitom raspolaganju sredstvima društva. Tužilac je upozorenje primio i na isto se izjasnio, a mišljenje sindikalne organizacije tužene je da zbog lošeg primera na ostale zaposlene treba postupiti u skladu sa zakonom. Pobijanim rešenjem od 04.11.2011. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze koja mu je navedenim upozorenjem stavljena na teret.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužiocu otkazan ugovor o radu. Odluka je zasnovana na pravilnoj primeni odredbe člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05, 61/05, 54/09), na koju su se pozvali i nižestepeni sudovi, u vezi sa odredbom člana 144. stav 1. alineja 3. Kolektivnog ugovora, kojom je propisano da zaposlenom može prestati radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze nezakonitog raspolaganja sredstvima.

Pravilnost pobijanih odluka se navodima revizije ne dovodi u sumnju. Iako je kao revizijski razlog navedena pogrešna primena materijalnog prava, revizijom se zapravo na posredan način osporava utvrđeno činjenično stanje. Bitne činjenice za procenu osnovanosti tužbenog zahteva utvrđene su na osnovu iskaza svedoka i tužioca, saslušanog u svojstvu stranke, koji iskazi su cenjeni na osnovu slobodnog sudijskog uverenja. Verodostojnost tih iskaza se ne može osporavati u reviziji, jer se na taj način osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a zbog čega se revizija u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne može izjaviti.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nije učinjena ni povreda iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi sa članom 7, 308, 314. i 398. stav 3. ZPP, na koje se u reviziji ukazuje. Za odluku o tužbenom zahtevu sve bitne činjenice su u prvostepenom postupku blagovremeno utvrđene i kao takve prihvaćene i od strane drugostepenog suda i predstavljaju dovoljan činjenični osnov za odluku kakva je pobijanom presudom doneta, i nezavisno od video snimka na kojem tužilac insistira u reviziji, a insistirao je i u žalbi.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 414. stav 1. ZPP odbio reviziju kao neosnovanu i u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP odlučio da detaljno ne obrazlaže presudu, budući da se u reviziji ponavljaju žalbeni navodi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.