Odbijanje revizije zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Mihailović, advokat iz ..., protiv tuženog Fila Nord Grupa d.o.o. Novi Sad, čiji je punomoćnik Milan Unković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2469/20 od 15.10.2020. godine, u sednici veća održanoj 11.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2469/20 od 15.10.2020. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 261/19 od 11.12.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 261/19 od 25.06.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog broj .. od 09.10.2013. godine, o otkazu ugovora o radu bez broja od 31.05.2012. godine i da se tužilac vrati na rad. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade otpremnine usled prestanka ugovora o radu, plati iznos od 240.275,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.10.2013. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba tužioca u delu kojim je tražio da sud poništi kao nezakonit stav 3. rešenja tuženog broj .. od 09.10.2013. godine i izjavu tužioca zavedenu kod tuženog pod rednim brojem .. od 09.10.2013. godine, zbog nedostatka pravnog interesa. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati iznos od 107.000,00 dinara, na ime troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2469/20 od 15.10.2020. godine, stavom prvim, drugim i trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako da glasi: poništava se kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 09.10.2013. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovora o radu bez broja od 31.05.2012. godine i obavezuje se tuženi da tužioca vrati na rad, u roku od 15 dana; odbija se kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime naknade otpremnine usled otkaza ugovora o radu, isplati iznos od 240.275,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.10.2013. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke potvrđeno je rešenje sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude. Stavom petim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 220.500,00 dinara. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 33.000,00 dinara. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude. Drugostepeni sud je imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom, a za svoju odluku dao obrazložene i jasne razloge zbog čega je neosnovano ukazivanje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos na određeno vreme kod tuženog po ugovoru o radu od 31.05.2012. godine, radi obavljanja poslova ... . Aneksom broj 3 od 30.11.2012. godine, izmenjen je ugovor o radu tako što je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, dok je Aneksom broj 5 ugovora o radu zaključenim 01.03.2013. godine, raspoređen na poslove ... . Osporenim rešenjem tuženog broj .. od 09.10.2013. godine, tužiocu raspoređenom na poslovima „...“ je otkazan ugovora o radu od 31.05.2012. godine, zbog prestanka potrebe za obavljanjem navedenih poslova, a kao posledica ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, s tim da mu radni odnos prestaje sa 08.10.2013. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je zbog ekonomskih poteškoća u poslovanju poslodavac doneo odluku o organizacionim promenama u društvu tako da je prestala potreba za radom zaposlenog i da zaposlenom ne može da se obezbedi premeštaj na druge poslove kod poslodavca, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija, dokvalifikacija, rad sa skraćenim radnim vremenom, niti bilo koje pravo u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Iz iskaza svedoka koji je u spornom periodu kod tuženog bio zaposlen na poslovima rukovodioca Sektora za pravne poslove je utvrđeno da Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 30.09.2013. godine, kojim su brisana radna mesta „...“ i „...“, nije objavljen na oglasnoj tabli u Beogradu, gde je u to vreme bilo sedište tuženog, već su zaposleni usmeno obavešteni da mogu doći u pravnu službu da izvrše uvid u njega. Utvrđeno je i da se tužiočev delokrug poslova nije menjao odnosno da je ostao isti i sa istom zaradom i nakon promene radnog mesta od 01.03.2013. godine. Na radno mesto tužioca nisu primljeni novi zaposleni već su njegovi poslovi raspoređeni na troje zaposlenih kod tuženog.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja i vraćanje tužioca na rad nalazeći da je tuženi prilikom proglašenja tužioca tehnološkim viškom ispoštovao zakonsku proceduru i odredbe opštih akata tuženog s obzirom da je tuženi svojom odlukom od 30.09.2013. godine, izmenio Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i izbrisao radna mesta ... i ..., a na tužiočevo radno mesto nije primljen novi zaposleni.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je poništio osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad. Prema razlozima obrazloženja drugostepene presude, u osporenom rešenju je navedeno da se otkazuje ugovor o radu tužiocu raspoređenom na poslovima „...“ iako je tužilac u vreme otkaza bio raspoređen na radnom mestu ... . Pri tom u obrazloženju rešenja nije naznačeno da je došlo do ukidanja radnog mesta ..., odnosno radnog mesta ..., niti se tuženi pozvao na akt kojim je to učinjeno. Imajući u vidu navedeno, drugostepeni sud je našao da je osporeno rešenje nezakonito jer u njemu nisu konkretizovani razlozi koji opravdavaju odluku poslodavca za otkaz ugovora o radu primenom člana 179. tačka 9. Zakona o radu. Naime, po oceni drugostepenog suda ostalo je nerazjašnjeno zbog čega je tužilac proglašen tehnološkim viškom, odnosno da li je tehnološki višak zbog ukidanja radnog mesta ... ili radnog mesta ..., a izostalo je i pozivanje na opšte akte iz kojih bi proizlazilo da je došlo do ukidanja tužiočevog radnog mesta.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05....54/09), bilo je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Odredbom člana 185. stav 1. istog zakona propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pismenom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se u reviziji tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

U konkretnom slučaju, tuženi se u rešenju o otkazu ugovora tužiocu, osim što je u uvodu naveo član 179. tačka 9. i član 192. Zakona o radu, nije pozvao na odredbe Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 30.09.2013. godine, već je u toku postupka tvrdio da je taj pravilnik osnov za donošenje rešenja o otkazu. Pri tome nije pružio dokaze da je isti objavio kako bi stupio na pravnu snagu i kako bi zaposleni bili upoznati sa njegovom sadržinom. Dužnost objavljivanja Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, odnosno njegovih izmena i dopuna, kao opšteg akta, propisana je i odredbom člana 196. stav 1. Ustava Republike Srbije, po kojem se opšti akti objavljuju pre stupanja na snagu, dok u smislu stava 4. istog člana, stupaju na snagu najranije osam dana od dana objavljivanja, a ranije samo ako za to postoje opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja. Ukoliko poslodavac ne objavi pravilnik o sistematizaciji, on ne može stupiti na snagu i obavezivati bilo kog zaposlenog, jer u tom slučaju zaposleni nisu upoznati sa njegovom sadržinom. S obzirom na to, osporeno rešenja o otkazu ugovora o radu tužocu je, po pravilnoj oceni drugostepenog suda, nezakonito.

Osim toga, u obrazloženju rešenja je navedeno da se otkazuje ugovor o radu tužiocu raspoređenom na poslovima „...“ iako je tužilac u vreme otkaza bio raspoređen na radnom mestu ..., a u obrazloženju rešenja nije naznačeno da je došlo do ukidanja radnog mesta ..., odnosno radnog mesta ... . Prema tome, tuženi nije konkretizovao razloge koji opravdavaju odluku za otkaz ugovora o radu primenom člana 179. tačka 9. Zakona o radu, pa je osporeno rešenje i iz tog razloga nezakonito.

Kako je usvojen tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to je pravilna i odluka o vraćanju tužioca na rad jer je posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu reintegracija zaposlenog na osnovu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluka o troškovima postupka iz stava drugog i trećeg izreke je doneta primenom člana 165. i člana 163. stav 2. u vezi člana 153. ZPP. Zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji je neosnovan imajući u vidu neuspeh revidenta u ovom postupku, a zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju je neosnovan jer se ne radi o troškovima koji su bili potrebni radi vođenja ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić