Odbijanje revizije u sporu za vraćanje na rad zbog prestanka ugovora na određeno vreme

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 82/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP.

Prema utvrđenom činjeničom stanju, tužilja je 17.09.2013. godine sa tuženom zaključila ugovor o radu na određeno vreme, za obavljanje poslova ... . Ugovorom je predviđeno da tužilja zasniva radni odnos na određeno vreme počev od 01.09.2013. godine, da je dužna da stupi na rad istog datuma, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu. Rešenjem tužene od 05.06.2018. godine, odlučeno je da tužilji prestaje radni odnos istoga dana, uz obrazloženje da su se tokom trajanja radnog odnosa tužilje stekli zakonski uslovi za preuzimanje zaposlenih iz druge škole, da je škola izvršila preuzimanje zaposlenog na način kako to predviđa Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, da je tužilji tada trebalo da prestane radni odnos ali da do toga nije došlo, jer je u školi postojalo još jedno radno mesto profesora ... budući da je radnik sa tog radnog mesta BB imenovan na funkciju direktora u predškolskoj ustanovi „Pionir“ u Jagodini, kome je radni odnos shodno zakonu mirovao do isteka mandata. Škola je tužilji omogužila da drži časove radnika kome je radni odnos mirovao. Po isteku mandata, ovaj radnik se vratio na radno mesto na kome je u stalnom radnom odnosu i iz tog razloga je doneta odluka o prestanku radnog odnosa tužilje. Protiv ovog rešenja tužilja je izjavila žalbu koja je rešenjem drugostepenog organa škole od 28.06.2018. godine odbijena.

Tokom trajanja radnog odnosa tužilje, preuzet je zaposleni iz druge škole, VV, na osnovu sporazuma o preuzimanju zaposlenog od 31.08.2015. godine. Ovaj zaposleni je primljen u radni odnos sa 33% radnog vremena na neodređeno vreme počev od 01.09.2015. godine, a sporazumom o preuzimanju zaposlenog od 25.08.2017. godine preuzet je u radni odnos sa 45% radnog vremena, na neodređeno vreme, počev od 01.09.2017. godine. U vreme ovog preuzimanja, tužilja je koristila porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta. Na rad se vratila 09.07.2016. godine. Nastavila je rad kod tužene, bez zaključenja novog ugovora o radu, budući da je u tom trenutku mirovao radni odnos drugom zaposlenom, BB, koji je izabran za direktora predškolske ustanove „Pionir“, do prestanka te funkcije. Funkcija BB je prestala 16.03.2018. godine i na rad se vratio 20.03.2018. godine. Po povratku sa godišnjeg odmora tužilje, doneto je rešenje o prestanku radnog odnosa. Pravnosnažnom presudom donetom u ovom postupku poništeno je kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa i rešenje drugostepenog organa tužene, a presuda je ukinuta u delu za vraćanje tužilje za rad.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je, s ozbirom da je poništeno rešenje od 05.06.2018. godine kojim je tužilji prestao radni odnos i rešenje drugostepenog organa kojim je odbijena žalba tužiljeizjavljena protiv tog rešenja, u smislu odredebe člana 191. stav 1. Zakona o radu, tuženi u obavezi da tužilju vrati na rad, budući da je reč o pravnoj posledici nezakonitog prestanka radnog odnosa. Pritom, poslodavac nije dokazao da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa nije moguć u smislu člana 191. stav 6. Zakona o radu, niti su ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 191. stav 7. istog zakona, jer se ne radi o prestanku radnog odnosa isključivo iz formalnog, odnosno procesnog razloga.

Drugostepeni sud je ocenio da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo pa je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev tužilje odbio. Po stanovištu drugostepenog suda, momentom preuzimanja zaposlenog VV po sporazumu o preuzimanju od 01.09.2015. godine, za tužilju je po ugovoru o radu od 17.0.2013. godine nastupio otkazni razlog. Tužilji nije tada otkazan ugovor o radu budući da se nalazila na porodiljskom odsustvu, pa tek njenim povratkom sa bolovanja 09.07.2016. godine nastupio je momenat aktiviranja ranijeg otkaznog razloga. Činjenica da je tužilja i pored toga nastavila rad kod tuženog je bez značaja, jer je taj rad obavljala bez zakonskog osnova.

Po stanovištu Vrhovnog suda, nasuprot revizijskim navodima, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odlučio odbijanjem tužbenog zahteva tužilje za vraćanje na rad.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“ br. 72/09...35715), koji je bio na snazi u vreme zaključenja ugovora o radu i nastupanja otkaznog razloga, prema 130. prijem u radni odnos u ustanovi vrši se na osnovu preuzimanja zaposlenog u ustanovi čiji je osnivač republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i konkursa (stav 1.); prijem u radni odnos na neodređeno vreme na osnovu konkursa može se izvršiti ako se nije moglo izvršiti preuzimanje zaposlenog (stav 2.). Odredbom člana 132. istog zakona regulisan je radni odnos na određeno vreme pa je njima propisano u stavu 1. da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice: 1. radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana; 2) do preuzimanja zaposlenog odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu; 3) do izbora kandidata – kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove – do završetka školske godine i 4) radi izvođenja verske nastave a u stavu 9. propisano je da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme. Odredbom člana 144. istog zakona, propisano je da radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom, na osnovu rešenja direktora.

Odredbom člana 191. Zakona o radu, koji reguliše pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa, u stavu 1. propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio (stav 1.); ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti interesa obe strane u sporu, nije moguć sud će odibiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete u dvostrukom iznosu od iznosa utvrđenog u skladu sa stavom 5. ovog člana (stav 6); ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog (stav 6.).

Iz citiranih odredbi Zakona o radu proizlazi da je pravna posledica nezakonitog rešenja otkaza ugovora o radu vraćanje radnika na rad. Naime, odluka suda o poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog, ima retroaktivno dejstvo, pa se zaposleni nalazi u radnom odnosu po prethodno zaključenom ugovoru. To je, međutim, u situaciji kada je prethodno zaključeni ugovor o radu je dalje na snazi. Međutim, okolnosti konkretnog slučaja ukazuju da je tužilji radni odnos prestao 09.07.2016. godine, kada se tužilja vratila sa porodiljskog odsustva i ponovo počela da radi, a sobzirom na to da je pre toga, u toku 2015. godine preuzimanjem zaposlenog VV nastupio otkazni razlog. Tužilja jeste nastavila da radi kod tužene ali je ovo bez uticaja s obzirom na činjenicu da Zakon o osnovama vaspitanja i obrazovanja izričito predviđa da nije moguć preobražaj radnog odnosa iz određenog u neodređeno vreme.

Neosnovano je pozivanje revidenta na to da je obaveza tužene bila da sa tužiljom zaključi aneks ugovora o radu do 31.08. tekuće godine, s obzirom da su izmene Zakona počele da se primenjuju tek njihovim objaviljanjem u „Službenom glasniku RS“ br. 88/17 od 29.09.2017. godine, odnosno nakon nastupanja otkaznog razloga za prestanak ugovora o radu koji je tužilja zaključila sa tuženom.

Iz iznetih razloga, odlučeno je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković