Poništaj rešenja o otkazu zbog nepravilne primene disciplinskih mera

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava pobijajući je u preinačujućem delu (u stavu trećem izreke).

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice. Ukazivanje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu od 01.06.2019. godine i obavljala je poslove „pomoćnik ...“. Tužena je 18.10.2019. godine donela rešenje o opomeni sa najavom otkaza tužilji, kojim joj se stavlja na teret povreda radne discipline iz tačke 18. ugovora o radu od 01.06.2019. godine, izvršene na taj način što je obavljala poslove koje ne sme raditi i koji nisu predviđeni navedenim ugovorom (tako što je za drugog poslodavca „Ekskluziv“ Varvarin preko interneta prodavala nameštaj tokom celog perioda radnog odnosa, kao i odsustvovanja sa rada od 04.10.2019. godine, nedostavljanja potvrde o privremenoj sprečenosti za rad u roku od tri dana, već dostavljanje na insistiranje poslodavca tek 09.10.2019. godine). Navedeno je i da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. Zakona o radu. Pobijenim rešenjem od 28.10.2019. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline, s pozivom na član 179. stav 3. tačke 2. i 3. Zakona o radu, jer je počev od 04.10.2019. godine bila privremeno sprečena za rad, a da potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad nije dostavila u roku od tri dana, već je istu dostavila tek 09.10.2019. godine na insistiranje poslodavca. Pored toga, otkaznim rešenjem stavljeno joj je na teret i da je u vreme radnog odnosa, ali i za vreme privremene sprečenosti za rad obavljala poslove za drugog poslodavca putem internet prodaje i time prekršila ugovor o radu i svoje bolovanje o čemu su joj dostavljeni svi dokazi.. Pre donošenja rešenja, tužilji je dostavljen i upozorenje od 18.10.2019. godine o razlozima za otkaz, na koje se tužilja pismeno izjasnila 30.10.2019. godine, negirajući povredu radne discipline koja joj je stavljena na teret.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom materijalnog prava iz odredbe člana 179. stav 3. tačka 2. i 3. Zakona o radu, odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, smatrajući da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca, zbog toga što tužilja nije dostavila potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u roku od 3 dana, odnosno činjenice da je ova potvrda dostavljena 09.10.2019. godine, kao i da je učinila povredu radne discipline iz tačke 18. ugovora o radu od 01.06.2019. godine na taj način što je obavljala poslove koje ne sme raditi, dok je usvojio tužbeni zahtev tužilje u delu u kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj isplati naknadu zarade za dane kada se nalazila na bolovanju u oktobru 2019.godine.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u delu zahteva za isplatu naknade zarade za dane kada se tužilja nalazila na bolovanju, dok je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev u delu za poništaj rešenja tužene od 28.10.2019. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, nalazeći da se u konkretnom slučaju nisu stekli uslovi iz člana 179. stav 3. tačke 2. i 3. Zakona o radu, uz obrazloženje da je tužena dana 18.10.2019. godine izrekla tužilji opomenu sa najavom otkaza u kojoj su navedene iste povrede radne discipline, kao i u osporenom rešenju o otkazu od 28.10.2019. godine, pa je tužena na taj način tužilji otkazala ugovor o radu, bez ponovnog upozorenja iz člana 180. Zakona o radu i tako je tužilju dva puta sankcionisala za iste povrede radne discipline.

Po oceni Vrhovnog suda, pravno stanovište drugostepenog suda o nepostojanju materijalnih pretpostavki za otkaz ugovora o radu, zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br 24/05 ... 95/18), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze. Odredbom stava 3. istog člana, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to: ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona (tačka 2.); ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad (tačka 3.).

Odredbom člana 179a. tačka 3. istog zakona (disciplinske mere), propisano je da poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline, u smislu člana 179. stavovi 2. i 3. tog zakona, da ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. ovog zakona, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.

U konkretnom slučaju, tuženoj je pobijanim rešenjem od 28.10.2019. godine otkazan ugovor o radu, iako joj je prethodno 18.10.2019. godine, od strane tužene, kao poslodavca, izrečena disciplinska mera „opomena sa najavom otkaza“, zbog povrede radne discipline iz člana 179. stav 3. tačke 2. i 3. Zakona o radu. Navedena mera se izriče kao pretnja odnosno stavljanje u izgled zaposlenom da će mu ugovor o radu biti otkazan bez ponovnog upozorenja ukoliko u navedenom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze odnosno isto nepoštovanje radne discipline (član 179.a Zakona o radu). Ukoliko u navedenom roku zaposleni učini istu povredu radne obaveze odnosno novo istovrsno nepoštovanje radne discipline, pretnja se realizuje otkazom bez ponovnog upozorenja. Međutim, pobijano rešenje od 28.10.2019. godine doneto je nakon izricanja disciplinske mere „opomene sa najavom otkaza“ od 18.10.2019. godine, kao upozorenja od strane tužene kao poslodavca, a da bi otkaz dat tužilji zbog nepoštovanja radne discipline bio zakonit bilo je neophodno da tužilja u narednom roku od šest meseci učini istu povredu ili nepoštovanje radne discipline u kojoj situaciji bi joj poslodavac mogao otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. Zakona o radu. Suprotno, tužena je otkazala tužilji ugovor o radu osporenim rešenjem od 28.10.2019. godine, bez ponovljene povrede radne discipline, i tako tužilju dva puta sankcionisala za iste povrede radne discipline, kako to pravilno zaključuje i drugostepeni sud.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda i osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković