Odbacivanje revizije u sporu za kamatu na stambene naknade

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata nominalno iskazane zakonske zatezne kamate, kao glavnog duga, obračunate zbog kašnjenja u isplati tužiocu troškova u vezi sa rešavanjem stambenog pitanja, po pravnosnažnom rešenju tužene od 01.03.2017. godine kojim je tužiocu retroaktivno priznato pravo na naknadu tih troškova počev od 01.01.2011. godine, sve dok postoje uslovi, a kojim rešenjem nije priznato tužiocu i pravo na isplatu zakonske zatezne kamate, niti je određen rok za ispunjenje obaveze određene tim rešenjem. Odluka o odbijanju tužbenog zahteva tužioca doneta je uz primenu odgovarajućeg materijalnog prava i u skladu je sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Ukazivanje tužioca na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Ukazivanje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka bez uticaja i ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima revizija nije dozvoljena, osim ako se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP. Tom odredbom zakona propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 02.09.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 636.203,04 dinara.

Imajući u vidu da ovo nije parnica iz radnog spora u smislu odredbe člana 441. ZPP, kada je revizija uvek dozvoljena, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje i prastanak radnog odnosa, a da je pobijana vrednost predmeta spora ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković