Odbacivanje revizije u sporu male vrednosti povodom naknade zarade

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Duško Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2815/22 od 16.09.2022. godine, u sednici održanoj 15.05.2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2815/22 od 16.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2815/22 od 16.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 252/20 od 23.03.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete u vidu razlike za umanjeni neisplaćeni iznos po osnovu naknade zarade za period od septembra 2017. godine zaključno sa junom 2021. godine isplati pojedinačne opredeljene iznose sa kamatom, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se kao kamatni početak za svaki dosuđeni mesečni iznos u stavu prvom izreke ove presude odredi poslednji dan u mesecu za umanjeni isplaćeni iznos po osnovu naknade zarade iz prethodnog meseca, do dosuđenog kamatnog početka prvog dana u mesecu za umanjenu isplaćenu zaradu iz prethodnog meseca. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da u korist tužioca uplati nadležnoj filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznose iz stava prvog izreke presude. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da tužiocu isplati na ime naknade štete u vidu razlike za umanjeni neisplaćeni iznos po osnovu naknade od maja 2014. godine zaključno sa avgustom 2017. godine pojedinačne opredeljene mesečne iznose sa kamatom, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da tuženi u korist tužioca uplati nadležnoj filijali Republičkog fonda za PIO doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznose iz stava četvrtog izreke. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 291.669,40 dinara. Stavom sedmim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog da se obaveže tužilac da mu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2815/22 od 16.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, trećem i šestom izreke i odbijeni zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade razlike plate, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili primenom materijalnog prava koje zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Sledom toga, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tuženog ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete – razlike naknade zarade podneta je 22.10.2020. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković