Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu za troškove prevoza

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu da je sudska praksa usaglašena po pitanju prava zaposlenih na troškove za dolazak i odlazak sa rada, da opštim aktima tuženog nije moglo biti derogirano pravo tužilaca na isplatu naknade troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, u skladu sa članom 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, jer je članom 9. stav 1. istog zakona propisano da se odredbe zakona primenjuju ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije razlog zbog kojeg posebna revizija može da se izjavi. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u predmetima sa istim pravnim osnovom ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu.

Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1.i 3.).

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužioci su tužbu radi naknade štete podneli 30.09.2022. godine, a vrednost predmeta spora za tužioca AA je 122.470,32 dinara, za tužioca VV 105.329,99 dinara, za tužioca GG 80.142,12 dinara i za tužioca BB 94.530,67 dinara. Vrednost predmeta spora za svakog tužioca ponaosob ne prelazi iznosod 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude za svakog od tužioca posebno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordane Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković