Nedozvoljenost posebne revizije u radnom sporu zbog vrednosti spora
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca u radnom sporu jer je odluka nižestepenih sudova u skladu sa postojećom sudskom praksom. Revizija je zatim odbačena kao nedozvoljena jer vrednost spora ne prelazi 40.000 evra.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1067/2020
10.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Branka Stanića i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Savatović, advokat u ..., protiv tuženog Novi dom doo iz Beograda, čiji je punomoćnik Gordana Stević Dulić, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2508/16 od 23.01.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem Gž1 2508/16 od 01.07.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 10.11.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2508/16 od 23.01.2019. godine koja je ispravljena rešenjem Gž1 2508/16 od 01.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 20653/12 od 15.12.2015. godine odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati za period od novembra 2004. godine do oktobra 2007. godine na ime naknade zarade iznos od 433.617,33 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom kako je navedeno u izreci i obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 210.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2508/16 od 23.01.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem Gž1 2508/16 od 01.07.2019. godine, odbijena je žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda, obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu drugostepenog suda tužbeni zahtev nije osnovan jer je tužiocu isplaćivana zarada na osnovu cene za najjednostavniji rad, koeficijenta koji odgovara njegovom radnom mestu, minulog rada i umanjenja zbog neostvarenog plana prodaje, a minimalna zarada se ne može koristiti pri obračunu zarade umesto cene za najjednostavniji rad jer je njena funkcija određivanje visine zarade ispod koje se ne može isplatiti zarada za standardni učinak i puno radno vreme. O tužiočevom zahtevu sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjima i pravnim osnovom zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovoj parnici tužba radi isplate podneta je 26.10.2007. godine, a preinačena 20.11.2015. godine. Pobijana drugostepena presuda doneta je 23.01.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 433.617,33 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev2 4476/2022: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u radnom sporu
- Rev2 815/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju revizije u radnom sporu
- Rev2 2621/2022: Odbacivanje revizije zbog nedozvoljenosti u imovinskopravnom sporu male vrednosti
- Rev2 1161/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu
- Rev2 2213/2020: Nedozvoljenost posebne revizije u sporu o isplati naknade za minuli rad
- Rev2 1927/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o isplati zarade
- Rev2 956/2021: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije