Rešenje o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti za naknadu troškova

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Danijela Zlatanović, advokat iz ..., protiv tuženih BB, čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ..., i VV, radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2994/18 od 26.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 12.07.2019. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2994/18 od 26.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2994/18 od 26.11.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog VV, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2994/18 od 26.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 348/2018 od 18.09.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu za period od januara meseca 2015. godine zaključno sa avgustom mesecom 2015. godine, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada, solidarno isplate pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi VV da tužiocu za period od septembra meseca 2015. godine zaključno sa januarom mesecom 2018. godine, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu za period od januara meseca 2015. godine zaključno sa avgustom mesecom 2015. godine, na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, solidarno isplate pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi VV da tužiocu za period od septembra meseca 2015. godine zaključno sa januarom mesecom 2018. godine, na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom šestim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 87.521,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tužioca u delu kojim je tražio da mu tuženi isplate zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos troškova postupka počev od dana donošenja odluke do izvršnosti.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2994/18 od 26.11.2018. godine, odbijene su žalbe tužioca i tuženog VV i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 348/2018 od 18.09.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predloženo da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, a radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije tuženog BB, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse (razlog na kojem tuženi BB zasniva posebnu reviziju) jer pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse - presuda ovog suda donetih u činjenično i pravno istovetnim sporovima. Naime, u konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi BB da tužiocu za traženi period solidarno sa tuženim VV isplati na ime naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora dosuđene iznose. Pravilno se u nižestepenim presudama zaključuje da iz utvrđenog radnog časa prema članu 5. stav 6. Aneksa Kolektivnog ugovora ne može zaključiti koji iznos predstavlja naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za godišnji odmor i da li je tuženi isplaćivao naknadu ovih troškova zaposlenima, pa i tužiocu, a nakon izmene Kolektivnog ugovora Aneksom od 20.06.2014. godine, nije došlo do uvećanja zarade zaposlenih. Sledom rečenog, pravo zaposlenih na isplatu navedenih naknada je samo deklaratorno navedeno u izmenama Kolektivnog ugovora, a tuženi nije dokazao da je vršio obračun i isplatu tužiocu po tom osnovu.

Iz iznetih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog BB u smislu člana 410. stav 2. tača 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kom članu revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužbu u ovom sporu tužilac je podneo dana 30.01.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 200.000,00 dinara, s tim da je podneskom tužioca od 29.08.2018. godine preinačena tužba povećanjem tužbenih na ukupan iznos od 246.071,82 dinara. Vrednost pobijenog dela pravnosnažne presude po reviziji tuženog BB iznosi 52.024,29 dinara.

Ovaj iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, zbog čega revizija tuženog BB nije dozvoljena.

Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog VV, u smislu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 85. ZPP, stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 1. ZPP, propisano je da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena od strane lica koje nije ovlašćeno za izjavljivanje revizije.

U konkretnom slučaju, revizija tuženog VV, izjavljena je i potpisana od strane advokata koji nije zastupao ovog tuženog u toku prvostepenog i drugostepenog postupka, a punomoćje za zastupanje po vanrednom pravnom leku nije dostavljeno uz reviziju. Kako je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje revizije, Vrhovni kasacioni sud je istu odbacio kao nedozvoljenu, primenom odredbe člana 413. ZPP, i odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić