Presuda Vrhovnog suda o zakonitosti otkaza ugovora o radu zbog nedoličnog ponašanja

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navodi kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. i 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog predviđen u članu 407. ZPP, zbog čega navodi revidenta u tom delu nisu od uticaja u revizijskom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu vozača na linijama i u lokalu ... . Tužilac je obavešten o zabrani pušenja u svim radnim prostorijama tuženog, između ostalih i u službnim vozilima za prevoz ljudi i robe, te da kršenje te zabrane predstavlja povredu radne discipline za koju se može izreći otkaz ugovora o radu. Upozorenjem broj ../20 od 21.09.2020. godine, tuženi je upozorio tužioca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 79. stav 3. tačka 20. i 27. Pravilnika o radu tuženog. U obrazloženju je navedeno da je poslodavac 05.06.2020. godine zaposlenom izrekao upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline, jer je tužilac 21.05.2020. godine, prilikom dolaska na posao, pušio cigaretu u službenom vozilu što je uočeno od strane zaposlenog na radnom mestu službenika obezbeđenja i unutrašnje kontrole, kao i pregledima video-nadzora i vozila u kome se osećao duvanski dim sa pronađenim tragovima pepela. Tužilac je prihvatio odgovornost za kršenje zabrane pušenja navedenom prilikom. Tuženi je takođe upozorio tužioca da su se stekli uslovi za izricanje novog upozorenja na postojanje razloga za otkaz Ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline iz člana 79. stav 3. tačka 20. Pravilnika o radu tuženog, jer je tužilac dana 16.06.2020. godine, vršeći poslove vozača, službeno vozilo parkirao ispred ulaza u magacin L10, na mestu gde je parkiranje zabranjeno, a nakon što mu je službenik obezbeđenja i unutrašnje kontrole BB skrenuo pažnju da parkiranje na tom mestu nije dozvoljeno, tužilac ga je grubo opsovao, rečima navedenim u upozorenju, što predstavlja nedolično ponašanje zaposlenog, kao i nedolično ponašanje zaposlenog prema drugom zaposlenom koje se ogleda u nepristojnom obraćanju, uvredi i psovki. Tužilac se 04.10.2020. godine izjasnio na upozorenje navodeći da njegovo nepropisno parkiranje nije ugrozilo ulaz u objekat sporeći da je kolegu lično opsovao. Rešenjem broj .. od 09.10.2020. godine tužiocu je otkazan Ugovor o radu na radnom mestu vozača na linijama i u lokalu, zbog nepoštovanja radne discipline sa činjeničnim opisom kao u upozorenju od 21.09.2020. godine.

Na napred utvrđeno činjenično stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca odbijen.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašnje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 79. stav 3. tačka 20. Pravilnika o radu tuženog, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to nedoličnim ponašanjem zaposlenog kao i nedoličnim ponašanjem prema drugim zaposlenima u preduzeću (neposrednom rukovodiocu, direktorima i ostalim zaposlenima) ili klijentima, odnosno poslovnim partnerima poslodavca i sa njima povezanim licima kao što su svađe, psovke, nepristojno obraćanje, klevete, uvrede i slično.

Osporenim rešenjem tužiocu je stavljeno na teret nepoštovane radne discipline. Zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa ceni se u odnosu na svaku učinjenu povredu radne discipline, s tim što je odgovornost samo za jedno od njih dovoljna da se otkaže ugovor o radu. Kako je u konkretnom slučaju utvrđeno da je tužilac učinio povredu radne discipline predviđenu zakonom i pravilnikom o radu tuženog, s obzirom da je 16.06.2020. godine, vršeći poslove vozača, službeno vozilo parkirao ispred ulaza u magacin L10, na mestu gde je parkiranje zabranjeno, a nakon što mu je službenik obezbeđenja i unutrašnje kontrole BB skrenuo pažnju da parkiranje na tom mestu nije dozvoljeno, tužilac ga je grubo opsovao rečima sadržine navedene u obrazloženju drugostpene odluke, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da ovakvo postupanje tužioca predstavlja nedolično ponašanje zaposlenog, kao i nedolično ponašanje zaposlenog prema drugom zaposlenom koje se ogleda u nepristojnom obraćanju, uvredi i psovki što predstavlja otkazni razlog. Tuženi je u smislu člana 180. Zakona o radu, upozorio tužioca na postojanje razloga za otkaz, čime je ispoštovana i procedura otkazivanju ugovora o radu.

Kako je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad na osnovu člana 191. Zakona o radu, zbog čega je pravilno odbijen i zahtev tužioca za reintegraciju, kao sporedni zahtev.

Revizijski navodi kojima se praktično osporava utvrđeno činjenično stanje i ocene dokaza, Vrhovni sud nije posebno cenio imajući u vidu da se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja može osporavati samo u procesnoj situaciji iz člana 407. stav 2. ZPP u vezi člana 403. stav 2. istog zakona, što ovde nije slučaj.

Navodi revizije da povreda radne discipline od 16.06.2020. godine, koja se tužiocu stavlja na teret osporenim rešenjem, ne iziskuje izricanje mere otkaza ugovora o radu i da izbor disciplinske mere nije u dispoziciji poslodavca, nisu osnovani. Isključivo je poslodavac ovlašćen da saglasno članu 179a. Zakona o radu odluči da li će zaposlenom otkazati ugovor radu ako su ispunjeni uslovi propisani zakonskom odredbom ili će se opredeliti za neku drugu meru, odnosno izreći blažu sankciju, sve u zavisnosti od same prirode povrede radne obaveze, eventualnog postojanja olakšavajućih okolnosti ali i samog ponašanja zaposlenog koji je izvršio povredu radne obaveze.

Na osnovu izloženog, te kako ne stoje revizijski navodi tužioca, Vrhovni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo, kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i zahtev tužioca za vraćanje na rad, pa je primenom člana 414. stav 1. ZPP odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković