Rešenje o odbacivanju revizije u sporu za naknadu troškova ishrane
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj i odbacio je kao nedozvoljenu. Pravna pitanja su već razjašnjena u praksi, a vrednost spora za svakog tužioca pojedinačno ne prelazi cenzus za reviziju.
Preuzmite dokument u PDF formatuTekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1183/2019
20.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., koje zastupa punomoćnik Vladimir Milanović, advokat iz ..., protiv tuženih GG, koga zastupa Vesna Stanimirović, advokat iz ...i DD radi isplate, odlučujući o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2834/18 od 07.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 20.06.2019. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2834/18 od 07.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija prvotuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2834/18 od 07.11.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 863/17 od 09.07.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i obavezan tuženi da im na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.12.2014. godine do 31.08.2015. godine i za period od 01.09.2015. godine do 15.12.2017. godine, solidarno isplate, svakom ponaosob, pojedinačne mesečne iznose bliže određene u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Tuženi su obavezani da tužiocima solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 180.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 2834/18 od 07.11.2018. godine, žalbu prvotuženog delimično usvojio, presudu Osnovnog suda u Somboru P1 863/17 od 09.07.2018. godine, delimično preinačio tako što je tužbeni zahtev tužilaca za naknadu troškova za ishranu u toku rada i naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.09.2015. godine do 01.12.2017. godine, u odnosu na prvotuženog odbio, a u preostalom delu žalbu prvotuženog i drugotuženog odbio i navedenu presudu potvrdio.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu prvotuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, u smislu člana 404. stav 1. ZPP-a, obzirom da je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužilaca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 01.12.2017. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP, u kome je revizija uvek dozvoljena, već na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora za svakog od tužilaca kao običnih suparničara, očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija prvotuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev2 613/2019: Nedozvoljenost posebne revizije u sporu o isplati naknade za topli obrok i regres
- Rev2 2783/2019: Odbacivanje posebne revizije u radnom sporu za isplatu naknade za ishranu
- Rev2 1985/2019: Odbacivanje revizije u radnom sporu za isplatu naknada zbog vrednosnog cenzusa
- Rev2 1906/2019: Odbacivanje revizije u radnom sporu koji se ne odnosi na prestanak radnog odnosa
- Rev2 392/2019: Rešenje o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu o isplati naknada iz radnog odnosa
- Rev2 652/2019: Revizija u radnom sporu za isplatu regresa i toplog obroka nedozvoljena
- Rev2 1507/2019: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu