Odbijena revizija radnika kome je otkazan ugovor zbog ukidanja radnog mesta

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zidnovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Kocan, advokat u ..., protiv tuženog JP Stambeno Ruma, čiji je punomoćnik Jovica Kovačević, advokat u ..., radi poništaja rešenja i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2724/19 od 20.12.2019. godine, u sednici veća od 14.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2724/19 od 20.12.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P1 77/16 od 03.06.2019. godine, koja je dopunjena presudom P1 77/16 od 13.11.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je primarni tužbeni zahtev da se poništi rešenje tuženog broj ../16 od 21.04.2016. godine, da se utvrdi da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos kod tuženog, da se naloži tuženom da tužioca vrati na rad, da tužiocu isplati štetu u visini izgubljene zarade za period od 21.04.2016. godine do vraćanja na rad sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, da izvrši uplatu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period u kome tužilac nije radio obračunat na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade i da tužiocu naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate; stavom drugim izreke delimično je usvojen eventualni tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime otpremnine iznos od 393.397,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.05.2016. godine do isplate, a odbijen je deo eventualnog tužbenog zahteva u iznosu od 413.410,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom; stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 145.148,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2724/19 od 20.12.2019. godine usvojena je žalba tuženog i prvostepena presuda ukinuta u usvajajućem delu drugog stava izreke i u trećem stavu izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u odbijajućem delu.

Protiv pravnosnažnog dela presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijske navode kojima se opisno ističe da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 12) ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer se, prema članu 407. ZPP, revizija ne može izjaviti iz navedenog razloga.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 29.10.2002. godine na radnom mestu ..., a aneksom ugovora o radu od 27.08.2014. godine raspoređen je na radno mesto ... .

Odlukom skupštine Opštine Ruma o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave za opštinu Ruma za 2015. godinu od 02.02.2016. godine utvrđen je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme za 2015. godinu kod tuženog. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tuženog od 11.03.2016. godine brisano je radno mesto ... . Tuženi je 01.04.2016. godine doneo odluku o utvrđivanju viška zaposlenih za čijim radom je prestala potreba među kojima je i tužilac.

Rešenjem tuženog broj ../16 od 21.04.2016. godine tužiocu je usled organizacionih promena otkazan ugovor o radu. Navedenim rešenjem određeno je da zaposleni ima pravo na otpremninu u iznosu od 707.873,53 dinara koja će biti isplaćena najkasnije do 20.05.2016. godine. Tužiocu je otpremnina isplaćena u navedenom iznosu.

Prema nalazu i mišljenju veštaka deo otpremnine koji tužiocu nije isplaćen obračunat na osnovu godina provedenih u radnom odnosu prema neto zaradi zaposlenog iznosi 393.397,55 dinara, a obračunat prema bruto zaradi zaposlenog iznosi 816.777,15 dinara.

Prema stanovišu nižestepenih sudova, otkaz ugovora o radu je zakonit jer je kod tuženog, usled organizacionih promena, došlo do ukidanja radnog mesta na kojem je tužilac radio, a tuženi nije imao mogućnosti da tužioca rasporedi na drugo radno mesto, niti da mu obezbedi neku od mera za zapošljavanje. Tužilac ima pravo na isplatu otpremnine obračunate prema neto iznosu zarade koju je tužilac ostvarivao jer se tužiocu ne mogu isplaćivati porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koji čine bruto zaradu zaposlenog.

Kod tuženog je, u skladu sa odredbama Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS", br. 68/15) sproveden postupak racionalizacije zaposlenih. Odlukom skupštine Opštine Ruma o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave za Opštinu Ruma za 2015. godinu od 02.02.2016. godine utvrđen je maksimalan broj zaposlenih i za tuženog, pa je tuženi doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 11.03.2016. godine kojim je brisano radno mesto ... . U skladu sa izmenama navedenog Pravilnika tuženi je 01.04.2016. godine doneo odluku o utvrđivanju viška zaposlenih za čijim radom je prestala potreba među kojima je i tužilac. Kako je tužilac bio raspoređen na radnom mestu koje je novom organizacijom i sistematizacijom radnih mesta kod tuženog ukinuto, tužiocu je rešenjem tuženog otkazan ugovor o radu. Revizijske navode koji se odnose na pravilnost primene odredaba Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru prilikom donošenja odluke skupštine Opštine Ruma od 02.02.2016. godine i Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 11.03.2016. godine ovaj sud nije razmatrao jer zakonitost tih odluka ne može biti predmet ovog postupka. Način i obim racionalizacije zaposlenih kod tuženog je stvar potreba tuženog kao poslodavca. Odluka o ukidanju nekog radnog mesta donosi se na osnovu objektivnih kriterijuma koji su vezani isključivo za potrebe tuženog kao poslodavca, a ne na osnovu identiteta zaposlenog na tom radnom mestu. Shodno navedenom, sud u ovoj parnici ne može da raspravlja o tome da li je određivanje maksimalnog broja zaposlenih kod tuženog i radnih mesta za kojima više ne postoji potreba sprovedeno prema zakonskim kriterijumima i u skladu sa potrebama poslodavca. Predmet ove parnice je zakonitost odluka koje se odnose direktno na tužiočev radni status, to jest odluka tuženog o utvrđivanju viška zaposlenih za čijim radom je prestala potreba od 01.04.2016. godine i rešenje tuženog od 21.04.2016. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Kako je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog organizacionih promena kod tuženog jer je ukinuto radno mesto na koje je tužilac bio raspoređen, odluka tuženog od 01.04.2016. godine i rešenje tuženog od 21.04.2016. godine doneti su u skladu sa članom 179. stavu 5. tački 1) Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05...75/14). Imajući u vidu da na radnom mestu koje je ukinuto nije bilo zaposleno više izvršilaca, tuženi, suprotno neosnovanim revizijskim navodima, nije imao obavezu da primenjuje kriterujume za utvrđivanje viška zaposlenih. Radno mesto ... nije ukinuto zbog toga što je tužilac bio zaposlen na tom radnom mestu, nego zbog organizacionih potreba poslodavca. Shodno tome, činjenice da li je tužilac imao propusta u obavljanju radnih zadataka nisu bitne za ovu parnicu jer tužiocu ugovor o radu nije otkazan zbog propusta u radu, nego zbog organizacinih promena kod tuženog. Shodno navedenom, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za utvrđenje da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu na osnovu pravilne primene materijalnog prava.

Nižestepeni sudovi su na osnovu pravilnog tumačenja članova 105. stava 2. ZOR, 13. stava 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 84/04...112/15) i 13, 15. i 15a Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01...112/15) zaključili da tužilac ima pravo na isplatu otpremnine obračunate prema neto zaradi koju je ostvarivao, a ne prema bruto zaradi, zbog čega je pravilna odluka nižestepenih sudova u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 413.410,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspeo u ovom postupku.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić